Hebrejsko ime za dedu je saba, izgovara se da se rimuje sa rok grupom "Abba". Ponekad se speluje sabba. Razlike u pravopisu nastaju zbog razlika između hebrejskog i engleskog alfabeta, što rezultira varijantama pravopisa.
Neke jevrejske porodice preferiraju jidiš zayde, ponekad se piše zaydeh, zayda ili zaydee.
Mnoge jevrejske bake i deke biraju više sekularna imena kao imena svojih baka i dedova. S druge strane, upotreba saba и savta (ili bubbe и zayde) od nejevrejske bake i dede je relativno retka, verovatno zato što je tako snažno povezana sa jevrejskom kulturom.
O hebrejskom i jidišu
Iako su hebrejski i jidiš povezani sa jevrejskom kulturom i religijom, oni imaju neke značajne razlike. Hebrejski je semitski jezik, dok jidiš pripada indoevropskoj grupi jezika. Jidiš govore prvenstveno istočnoevropski Jevreji, a hebrejski koriste država Izrael i Jevreji bliskoistočnog porekla. Obe grupe obično imaju izvesno poznanstvo sa klasičnim hebrejskim, jezikom njihovih drevnih verskih dokumenata. Klasični hebrejski se razlikuje od hebrejskog kojim neki Jevreji govore i pišu danas. Polovina Amerikanaca Jevreja kaže da zna hebrejski alfabet, ali samo oko 13% tvrdi da razume hebrejski. Ipak, to je više od broja Amerikanaca koji govore jidiš, koji se procenjuje na oko četvrt miliona.
Hebrejski i jidiš koriste isto pismo i dele druge sličnosti. Oba čitaju zdesna nalevo i nijedna ne koristi velika slova.
Jevreji u Americi
U a nedavno istraživanje američkih Jevreja, 62% je reklo da je biti Jevrejin više o kulturi i poreklu nego o religiji. U stvari, od anketiranih Jevreja, 22% je reklo da nemaju religiju. Takođe, mnogi Jevreji se venčavaju iz svoje vere i kulture. Od 2000. godine, broj Jevreja koji stupaju u brak sa nejevrejkama ostao je stabilan na oko 58%. To znači da se većina Jevreja bavi nekim međuverskim pitanjima, iako Jevreji koji nisu praktikanti možda neće biti jako pogođeni.
Amerikanci Jevreji imaju viši nivo obrazovanja i veći prihod u proseku od ne-Jevreja.
Procene o jevrejskoj populaciji Sjedinjenih Država variraju u zavisnosti od toga kako se definiše biti Jevrejin, da li jevrejsko poreklo, religija ili kultura čini nekoga Jevrejinom. Najčešća cifra koja se koristi je oko 4 do 5 miliona Jevreja. To je mnogosabas.
Hebrejska mudrost
jevrejske majke i bake često se prikazuju kao dominantne figure, nešto veće od života. Jevrejski očevi i dedovi, s druge strane, zauzimaju mnogo manje prostora u mašti javnosti. Smatra se da su vredni i štedljivi, ponosni na svoje porodice, ali generalno zadovoljni time što zauzimaju pozadinu, a ne prvi plan. Oni se takođe s pravom smatraju izvorima mudrosti, uz izreke poput ovih:
- „Bolje je biti rep lavu nego glava lisici. Bolje je imati nizak položaj u plemenitoj grupi nego visok položaj u nečasnoj grupi.
- „Bolje je dobro ime nego dobro ulje. Malo stvari je dragoceno kao dobra reputacija.
- "Ponos je maska koju pravimo od svojih grešaka." Glupi ljudi pretvaraju svoje greške u nešto čime se mogu ponositi.
- "Peni pri ruci vredi dolar na daljinu." Novac i dobra su vredniji kada ih nemate.
- „Ako devojka ne ume da igra, kaže da muzičari ne mogu da sviraju. Uobičajeno je da se za svoje mane okrive drugi.
- „Bog je otac; sreća je očuh“. Bog je veran, ali sreća je promenljiva.
- "Malo vatre sagoreva mnogo kukuruza." Nešto malo može biti veoma destruktivno.
- "Ono što ne vidiš očima, ne izmišljaj ustima." Ne ponavljaj glasine.
- „Starac u kući je teret, a starica je blago. Ovo možda nećete čuti od čoveka iz kuće!
