Prva decenija 21. veka (2000-2009) bila je 10 godina promena za životnu sredinu, kako su se pojavljivala nova ekološka pitanja i razvijala postojeća pitanja. Evo liste glavnih ekoloških problema u protekloj deceniji.
Životna sredina postaje mejnstrim
Najznačajnije ekološko pitanje 2000-2009. godine bila je sama životna sredina. Tokom proteklih 10 godina, životna sredina je igrala sve važniju ulogu u skoro svakom aspektu savremenog života — od politike i biznisa do religije i zabave. Životna sredina je bila ključno pitanje na sve tri predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama tokom decenije, na kojima je više Kongresa više nego bilo koje pitanje osim ekonomije i zdravstvene zaštite, i bio je predmet vladinih akcija i debata širom sveta. Tokom protekle decenije, preduzeća su prihvatila zelene inicijative, verske vođe su proglasile brigu o životnoj sredini moralnim imperativom, a zvezde iz Hollywood u Nešvil promovisao vrline zelenog života i zaštite životne sredine.
Промена климе
Klimatske promene, a posebno izazvane ljudima
Prenaseljenost
Između 1959. i 1999. godine, globalna populacija se udvostručila, porasla sa 3 milijarde na 6 milijardi za samo 40 godina. Prema trenutnim projekcijama, svetska populacija će se proširiti na 9 milijardi do 2040. godine, što će dovode do ozbiljne nestašice hrane, vode i energije i dramatičnog povećanja pothranjenosti i болест. Očekuje se da će prenaseljenost pogoršati i druge ekološke probleme, kao što su klimatske promene, gubitak staništa divljih životinja, krčenje šuma i zagađenje vazduha i vode.
Globalna kriza vode
Otprilike svaka treća osoba na Zemlji pati od nestašice slatke vode — krize koja će se samo pogoršavati kako se stanovništvo povećava ako se ne razviju novi izvori slatke vode. Trenutno, čak ni ne radimo dobro na korišćenju i očuvanju izvora koje već imamo. Prema Ujedinjenim nacijama, na primer, 95 odsto svetskih gradova i dalje baca sirovu kanalizaciju u svoje zalihe vode.
Velika nafta i veliki ugalj protiv čiste energije
Naša upotreba obnovljive energije je značajno porasla tokom protekle decenije, čak i kada su Big Oil i Big Coal nastavili da potiču svoje proizvode kao odgovor na većinu svetskih energetskih potreba. Pošto kraj globalnih zaliha nafte nije daleko, tvrdnje naftne industrije zvuče kao labudova pesma. Big Coal i dalje snabdeva većinu električne energije koja se koristi u Sjedinjenim Državama, Kini i mnogim drugim zemljama, ali ugalj ima i druge probleme. Veliko izlivanje pepela od uglja u elektrani u Tenesiju 2008. usmerilo je pažnju na neadekvatne metode odlaganja toksičnog otpada od uglja. u međuvremenu, rudarstvo na vrhu planine oštetila je pejzaž Apalačije i drugih regiona SAD bogatih ugljem i izazvala sve veći protestni pokret koji je privukao pažnju nacionalnih medija i političke javnosti.
Угрожене врсте
Svakih 20 minuta na Zemlji, još jedna životinjska vrsta izumire, da se više nikada neće videti. Prema trenutnoj stopi izumiranja, više od 50 odsto svih živih vrsta će nestati do kraja veka. Naučnici veruju da smo usred šestog velikog izumiranja koje se dogodilo na ovoj planeti. Prvi talas sadašnjeg izumiranja je možda počeo pre 50.000 godina, ali ubrzani tempo uglavnom zbog ljudskih uticaja kao što su prenaseljenost, gubitak staništa, globalno zagrevanje i eksploatacija vrsta. Prema autoru Džefu Korvinu, crno tržište za retke životinjske delove — kao što su peraja ajkule za supu i Afrička slonova slonova — treća je najveća ilegalna trgovina na svetu, nadmašuju je samo oružje i droge.
Нуклеарна енергија
i Ostrvo Tri milje ohladili su entuzijazam SAD za široku upotrebu nuklearne energije, ali je ovo bila decenija kada je hladnoća počela da se otapa. Sjedinjene Države već dobijaju 70 odsto svoje električne energije bez ugljenika iz nuklearne energije, a čak su i neki ekolozi počeli da priznaju da će nuklearna energija neizbežno igraju važnu ulogu u budućim američkim i globalnim energetskim i klimatskim strategijama - uprkos stalnoj zabrinutosti zbog nedostatka dugoročnog rešenja za bezbedan i bezbedan nuklearni otpad odlaganje.
Kina
Kina je najmnogoljudnija zemlja na svetu, a tokom protekle decenije pretekla je Sjedinjene Države kao nacija koja najviše emituje emisije gasova staklene bašte – problem koji bi mogao da se pogorša jer Kina gradi više elektrana na ugalj i što više Kineza trguje biciklima za аутомобили. Kina je dom nekoliko gradova sa najgorim kvalitetom vazduha na svetu, kao i nekim od najzagađenijih reka na svetu. Pored toga, Kina je imenovana kao izvor prekogranično zagađenje za Japan, Južnu Koreju i druge azijske zemlje. S druge strane, Kina je uložila milijarde dolara u zaštitu životne sredine, obećala da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte, prešla na postupno ukidanje sijalica sa žarnom niti i zabranila upotrebu пластичне кесе.
Bezbednost hrane i hemijska kontaminacija
Od ftalata u kozmetici preko C-8 u posuđu i drugim nelepljivim predmetima do bisfenola A (BPA) u hiljadama svakodnevnih proizvoda, potrošači su postali sve više zabrinuti zbog raznovrsnosti nedovoljno regulisanih i nedovoljno istraženih hemikalija i drugih aditiva kojima su oni i njihove porodice izloženi svakom dan. Ubacite probleme bezbednosti hrane, kao što su genetski modifikovani usevi, hrana zaražena salmonela и E.coli bakterije, mleko i druga hrana koja sadrži hormone ili antibiotike, formula za bebe sa perhloratom (hemikalija koja se koristi u raketnom gorivu i eksplozivima), i nije ni čudo što su potrošači zabrinuti.
Pandemije i superbakterije
Decenija je izazvala rastuću zabrinutost zbog mogućih pandemija i novih ili otpornih virusa i bakterija—kao što je ptičiji grip, svinjski grip i takozvane superbakterije—mnoge od njih su ukorenjene u ekološkim uzrocima vezanim za stvari kao što je fabrika Пољопривреда. Superbakterije, na primer, nastaju umnožavanjem antibiotika koje izaziva sve od lekara propisivanje antibiotika kada za njih nije opravdana rasprostranjena i nepotrebna upotreba antibiotika sapun. Ali oko 70 odsto antibiotika se hrani zdravim svinjama, živinom i govedom i završava u našoj hrani i vodi.
