Azotna narkoza je izmenjeno stanje uma izazvano visokim udisanjem azota парцијални притисак. Što se ronilac dublje spušta, to će biti veći parcijalni pritisak azota i drugih gasova u njegovom vazduhu. Iz tog razloga, azotna narkoza se obično smatra funkcijom dubine. Što ronilac ide dublje, to je narkoza veća.
Narkoza inertnog gasa
Iako je azot glavna komponenta vazduha (79 procenata), drugi gasovi u ronilačkom rezervoaru su takođe narkotični na velikim dubinama, kao što su kiseonik i угљен диоксид. Iz tog razloga, mnoge agencije za obuku sada nazivaju narkozu uzrokovanu udisanjem komprimovanog vazduha na dubinu kao „narkozu inertnog gasa“, a ne „narkozu azota“. Naravno, kiseonik i ugljen-dioksid nisu inertni gasovi, tako da je možda najbolji izraz jednostavno „narkoza“. Kako god to nazvali, poenta je da više od jednog gasa može uticati na nivo narkoze ronioca pod vodom.
Narkoza je nazvana „zanos dubine“ i mnogi ronioci narkozu upoređuju sa osećajem prijatnog pijanstva. U stvari, ronioci ponekad koriste „Martinijevo pravilo“ da grubo procene efekte narkoze tokom ronjenja. U zavisnosti od izvora, Martini pravilo kaže da na svakih 30 ili 60 stopa dubine, ronilac doživljava narkotički efekat ispijanja jednog martinija.
Dubine na kojima ronioci doživljavaju narkozu
Prosečna dubina na kojoj ronilac doživi barem blagu narkozu je 100 stopa morske vode. Do 140 stopa, većina ronilaca će doživeti značajnu narkozu. Ronjenje preko 140 stopa (rekreativno granica dubine ronjenja) dok većina organizacija za obuku snažno obeshrabruje udisanje vazduha.
Neki ronioci će zaroniti do 160–90 stopa u vazduhu, ali takvi roni zahtevaju duboku obuku u vazduhu i uglavnom se ne gledaju. Ako ronilac pređe dubinu od 200 stopa dok udiše vazduh, verovatno će doživeti iscrpljujuću narkozu - čak i nesvesticu.
Efekti narkoze na ronioce
Narkoza ima anestetički efekat na ronioca. U većini slučajeva narkoze, anestetički efekti nisu ekstremni i ronilac doživljava donekle izmenjeno stanje bez potpunog gubitka svesti.
Emocionalni efekti narkoze na ronioce
U zavisnosti od ronioca i okruženja za ronjenje, narkoza može prouzrokovati da ronilac oseća ili pozitivne, euforične emocije ili negativne, stresne emocije („mračni narc“). Oba scenarija su opasna.
Ronilac koji se oseća previše opušteno i srećno možda neće pravilno reagovati na opasnu situaciju jer oseća da je sve u redu. Primer je euforični ronilac koji primeti da je prekoračio pritisak u rezervi rezervoara, ali odlučuje da nastavi da roni jer se oseća odlično i stoga ne brine da će mu ponestati vazduha.
A ronilac ko doživljava osećaj straha ili stresa, može primetiti probleme koji ne postoje ili mogu neodgovarajuće reagovati na one koji postoje. Primer je ronilac pod stresom koji primeti da je dostigao rezervni pritisak u rezervoaru. Uspaniči se, naduva kompenzator plovnosti i raketira na površinu jer se plaši da će ostane bez vazduha ako napravi normalno kontrolisano spuštanje, iako ima više nego dovoljno vazduha za obavljanje тако.
Narkoza usporava i narušava mentalne sposobnosti
Narkoza utiče na sposobnost ronioca da rasuđuje, procenjuje situacije, odlučuje o odgovarajućim pravcima delovanja i priseća informacije. Narkoza takođe usporava razmišljanje i vreme reakcije ronioca. U stvari, ronilac koji pati od narkoze razmišlja manje jasno i sporije nego inače.
Maglovito razmišljanje i razmišljanje pod vodom je opasno. Čak i normalne situacije mogu dovesti do potencijalnih katastrofa jer mentalne sposobnosti ronioca opadaju. Na primer, ronilac koji je negativno plutajući možda neće uspeti da naduva svoj kompenzator plovnosti jer ne prepoznaje problem (ne uspeva da proceni situaciju). Ili, može pokušati da nadoknadi negativna uzgona tako što se podigao (propuštajući da odluči o odgovarajućem postupku).
Fizičko oštećenje zbog narkoze
Narkoza utiče na koordinaciju ronioca. Možda ima problema sa izvršavanjem zadataka koji zahtevaju precizne pokrete dubokih zarona.
Drugi fizički efekat narkoze je poremećena termoregulacija (kontrola temperature). Reakcija drhtanja koja pomaže u zagrevanju tela ronioca smanjuje se narkozom. Iako ronilac koji doživljava narkozu može biti opasno ohlađen, obično se oseća toplije nego što jeste zbog promenjene percepcije i mentalnog funkcionisanja. To dovodi do mogućnosti hipotermije. Fizičko oštećenje usled narkoze obično počinje na većim dubinama od mentalnih i emocionalnih efekata narkoze.
Kako prepoznati narkozu prilikom ronjenja
Prag na kome ronilac postaje narcisan varira od ronioca do ronioca. Ronioci koji pate od narkoze često nisu svesni da funkcionišu na neoptimalnom nivou. Promenjena percepcija ronioca može dovesti do toga da se tokom ronjenja oseća dovoljno dobro da se ne oseća shvati da su njegove motoričke sposobnosti i mentalno funkcionisanje oštećeni, što otežava narkozu samodijagnozu. Da stvar bude još gora, roniočev drug verovatno doživljava iste narkotičke efekte kao i sam ronilac i možda neće moći da mu pomogne da identifikuje kada je narcisan.
Da biste identifikovali narkozu, zabeležite sve neobične emocije (čak i one dobre). Takođe imajte na umu poteškoće u percipiranju informacija, kao što je čitanje vašeg manometra ili ronilačkog računara. Mnogi ronioci kažu da imaju neobične misli tokom narkoze. Na primer, jedna osoba se jednom začudila ogromnoj, ogromnoj veličini ribe leptir i pobrinula se da joj se osmehne i namigne kako bi znala da su prijateljski raspoloženi.
Ronioci su takođe prijavili bizarne efekte poput slatke vode koja ima slatki ukus ili drugačije boje na svom manometru. Iako se efekti narkoze mogu osećati prijatno u određenim okolnostima, ronilac bi ipak trebalo da preduzme mere da se suprotstavi narkozu u trenutku kada je primeti jer neće moći efikasno i na odgovarajući način da reaguje na neočekivano situacije. Ronilac mora znati kako da leči i minimizira narkozu ili da koristi alternativne gasove za disanje. Takođe bi trebalo da znaju razliku između azotne narkoze i dekompresijske bolesti.
