Classical Period muzičke forme su jednostavniji i manje intenzivni od onih iz prethodnog baroknog perioda, što odražava promenu u političkoj i intelektualnoj kulturi Evrope tog vremena. Barokni period u evropskoj istoriji poznat je kao „doba odrješenja“, a u to vreme su aristokratija i crkva bili veoma moćni.
Али Klasični period dogodio se tokom „doba prosvetiteljstva“ kada je vlast prešla na srednju klasu i kada su nauka i razum preokrenuli filozofsku moć crkve. Evo nekih muzičkih oblika popularnih tokom klasičnog perioda.
Sonata
Sonatni oblik je često prvi deo dela sa više stavova. Ima tri glavna dela: izlaganje, razvoj i rekapitulacija. Tema je predstavljena u ekspoziciji (1. stav), dalje istražena u razvoju (2. stavak) i ponovo prikazana u rekapitulaciji (3. stav). Završni deo, nazvan koda, često prati rekapitulaciju. Dobar primer za to je Mocartova „Simfonija br. 40 u g-molu, K. 550."
Tema i varijacija
Tema i varijacija se mogu ilustrovati kao A A'A'' A A: svaka uzastopna varijacija (A' A'', itd.) sadrži prepoznatljive elemente teme (A). Kompozicione tehnike koje se koriste za kreiranje varijacija na temu mogu biti instrumentalne, harmonske, melodijske, ritmičke, stilske, tonalitetne i ornamentske. Primeri ovoga uključuju
Menuet i trio
Ova forma je izvedena iz trodelne (ternarne) plesne forme i može se ilustrovati kao: menuet (A), trio (B, prvobitno sviraju tri igrača) i menuet (A). Svaki odeljak se može dalje podeliti na tri pododeljka. Menuet i trio se svira u 3/4 takta (trostruki metar) i često se pojavljuje kao treći pokret u klasičnim simfonijama, gudački kvarteti ili drugih radova. Primer menueta i trija je Mocartova „Eine kleine Nachtmusik“.
Rondo
Rondo je instrumentalna forma koja je bila popularna u kasnom 18. i ranom 19. veku. Rondo ima glavnu temu (obično u toničkom ključu) koja se ponavlja nekoliko puta dok se smenjuje sa drugim temama. Postoje dva osnovna uzorka rondoa: ABACA i ABACABA, u kojima deo A predstavlja glavnu temu. Rondo se često pojavljuju kao poslednji stav sonata, koncerata, gudačkih kvarteta i klasičnih simfonija. Primeri rondoa uključuju Betovenov „Rondo a capriccio“ i Mocartov „Rondo alla turca“ iz „Sonate za klavir K 331“.
