Bilo da ste student klasične muzike ili samo ljubitelj umetnosti, ova vremenska linija će vam dati dobar pregled glavnih karakteristika svakog perioda, zajedno sa njegovim najpoznatijim kompozitorima. Što se tiče definicije klasične muzike, mi je ovde koristimo za bilo koji ne-pop, džez ili drugi savremeni oblik muzike, koji izašla iz renesanse da bi na kraju standardizovala — a zatim eksperimentisala sa — oblicima kao što su simfonija, koncert i sonata.
Period renesanse: 1400–1600
Reč renesansa znači ponovno rođenje, a primer ovog perioda je interesovanje za sve sekularno, uključujući grčko/rimsku kulturu, naučna istraživanja i putovanja u daleke zemlje. Kompozitori su takođe bili zainteresovani da se oslobode religioznih ograničenja sekularizacijom nekadašnjih religioznih oblika kako bi stvorili složenije i harmonične kompozicije. Ovo je bio period velikog muzička inventivnost, kao svedok uspona cantus firmus, korala, francuskih šansona i madrigala. Značajni kompozitori uključuju:
- Gijom Dife (1400–1474)
- Johanes Okegem (1420–1497)
- Žoskin de Pre (v. 1450–1521)
- Aleksandar Agrikola (c. 1446–1506)
- Žan Muton (1459–1522)
- Pjer de la Ru (1460–1518)
- Robert Fajrfaks (1464–1521)
- Fransisko de Penjalosa (oko. 1470–1528)
- Robert Karver (c. 1485–1570)
- Kleman Žanekin (1485–1558)
- Frančesko Kanova da Milano (1497–1543)
- Žak Arkadelt (c. 1507–1568)
- Tomas Talis (c. 1505–1585)
- Đovani Perluiđi Palestrina (1525–1594)
- Frančesko Gerero (1527–1599)
- Orlando de Las (1532–1594)
- Frančesko Soto de Langa (1534–1619)
- Džozefo Guami (1542–1611)
- Vilijam Berd (1549–1623)
- Fransoa-Eustache Du Caurroy (1549–1609)
Period baroka: 1600–1750
Barok se smatra kasnom fazom renesanse, obeleženom složenijim, pa čak i čudnijim vizuelnim stilom. Na neki način ova reč se odnosi na muzika такође. Kompozicije su postale više homofonije, što znači da su zasnovane na jednoj melodiji sa harmonijskom podrškom koja dolazi od klavijaturista. Tonalitet se delio na dur i mol. Ovaj period karakteriše i uspon fuge, vrste polifona kompozicija na osnovu glavne teme (predmet) i melodijskih linija (kontrapunkt) koje oponašaju glavnu temu i opere, od kojih su prve nastale oko 1600. Najpoznatiji kompozitor baroka je Johan Sebastijan Bah, koji se takođe može smatrati najvećim kompozitorom bilo kog perioda.
- Hijeronim Pretorijus (1560–1629)
- Džon Dauland (1563–1626)
- Frei Manuel Kardozo (1566–1650)
- Klaudio Đovani Antonio Monteverdi (1567–1643)
- Tomas Simpson (1582–1628)
- Petronio Frančeskini (1650–1680)
- Arkanđelo Koreli (1653–1713)
- Henri Persel (1659–1695)
- Alesandro Skarlati (1660–1725)
- Tomazo Albinoni (1671–1750)
- Antonio Lucio Vivaldi (1678–1741)
- Georg Filip Teleman (1681–1767)
- Jean-Philippe Rameau (1683–1764)
- Đuzepe Mateo Alberti (1685–1751)
- Džordž Fridrih Hendl (1685–1759)
- Johann Sebastian Bach (1685–1750)
- Đuzepe Domeniko Skarlati (1685–1757)
- Johan Fridrih Faš (1688–1758)
- Žan Žak-Kristof Nado (1690–1762)
- Johan Adolf Hase (1699–1783)
Klasični period: 1750–1820
Ово је раздобље od „teških hitera” klasične muzike: Mocarta, Betovena, Paganinija, Rosinija itd., koji su svetu dali neke od najvećih muzike ikada komponovanih. Ovo je bilo vreme kada su se muzičari vratili uređenijim formama i striktnim kompozicionim „pravilima i propisima” da bi upravljali njihovom težnjom za muzičkim savršenstvom.
- Vilhelm Frideman Bah (1710–1784)
- Karl Filip Emanuel Bah (1714–1788)
- Kristof Vilibald Riter fon Gluk (1714–1787)
- Johan Georg Leopold Mocart (1719–1787)
- Johan Ernst Bah (1722–1777)
- Johan Gotlib Goldberg (1727–1756)
- Franc Jozef Hajdn (1732–1806)
- Johan Kristof Fridrih Bah (1732–1795)
- Johan Kristijan Bah (1735–1782)
- Antonio Salijeri (1750–1825)
- Musio Klementi (1752–1832)
- Wolfgang Amadeus Mocart (1756–1791)
- Franc Ksaver Susmajr (1766–1803)
- Bedrih Dionis Veber (1766–1842)
- Ludwig Van Beethoven (1770–1827)
- Nikolo Paganini (1782–1840)
- Karl Marija fon Veber (1786-1826)
- Đoakino Antonio Rosini (1792–1868)
- Franc Peter Šubert (1797–1828)
- Domeniko Gaetano Marija Doniceti (1797–1848)
Romantični period: 1820-1900
Izuzetno plodan period, Romantično doba muzika je ekspresivna, dramatična i orkestarska – komponovana i svirana sa nivoom drame i emocionalnosti koji nije viđen u prethodnim epohama. Zamislite Vagnerovu uzbudljivu „Valkiriju” ili trijumfalni „Čajkovski”1812 Uvertira"Kompozitori su se dotakli tema kao što su romantična ljubav, natprirodno, pa čak i smrt. Neki su crpili inspiraciju iz istorije i narodnih pesama svoje matične zemlje, dok su drugi uključivali strane uticaje.
- Vinćenco Belini (1801–1835)
- Luj-Hektor Berlioz (1803–1869)
- Johan Štraus I (1804–1849)
- Jacob Ludwig Feliks Mendelssonhn (1809–1847)
- Frederik Šopen (1810–1849)
- Robert Aleksandar Šuman (1810–1856)
- Franc List (1811–1886)
- Wilhelm Richard Wagner (1813–1883)
- Đuzepe Fortunino Frenčesko Verdi (1813–1901)
- Šarl Fransoa Guno (1818–1893)
- Žak Ofenbah (1819–1880)
- Klara Vik Šuman (1819–1896)
- Cezar Frank (1822–1890)
- Anton Džozef Brukner (1824–1896)
- Johan Štraus II (1825–1899)
- Johanes Brams (1833–1897)
- Eduard Štraus (1835–1916)
- Žorž Bize (1838–1875)
- Modest Petrović Musorgski (1839–1881)
- Petar Iljič Čajkovskog (1840–1893)
- Antonin Dvoržak (1841–1904)
- Žil Masne (1842–1912)
- Edvard Hagerup Grig (1843–1907)
- Gabriel-Urbain Fauré (1845–1924)
- Ser Edvard Vilijam Elgar (1857–1934)
- Giacomo Puccini (1858–1924)
- Gustav Maler (1860–1911)
- Ahil Klod Debisi (1862–1918)
- Rihard Štraus (1864–1949)
- Žan Sibelijus (1865–1957)
- Erik Sati (1866–1925)
- Zigfrid Vagner (1869–1930)
- Aleksandar Nikolajevič Skrjabin (1872–1915)
- Ralf Von Vilijams (1872–1958)
- Sergej Vasiljevič Rahmanjinov (1873–1943)
- Arnold Franc Valter Šenberg (1874–1951)
- Gustav Teodor Holst (1874–1934)
- Čarls Edvard Ajvs (1874–1954)
- Džozef Moris Ravel (1875–1937)
- Bela Bartok (1881–1945)
- Artur Šnabel (1882–1951)
- Igor Stravinski (1882–1971)
- Zoltan Kodalj (1882–1967)
- Anton Fridrih Vilhelm fon Vebern (1883–1945)
- Alban Berg (1885–1935)
- Sergej Sergejevič Prokofjev (1891–1953)
20. vek: 1900 – danas
Klasična muzika nije umrla u 20. veku koliko se ponovo izmislila. Nijedan trend ili stil posebno ne dominira, a kompozitori su se kretali od relativno tradicionalnih, poput Šostakoviča i Šumana, do nečuveno eksperimentalnih, poput Karlhajnca Štokhauzena. Mnogi kompozitori su sledili dominantni umetnički stil tog perioda, od impresionizma preko futurizma preko ekspresionizma do postmodernizma. Kompozitori poput Džordža Geršvina i Endrua Lojda Vebera ne samo da su pogurali okvire klasične strukture, već se mogu smatrati i dedovima američke pop muzike.
- Džordž Geršvin (1898–1937)
- Fransis Pulen (1899–1963)
- Edvard Kenedi Elington (1899–1974)
- Moris Durufl (1902–1986)
- Ser Lenoks Berkli (1903–1989)
- Eduard Tubin (1905–1982)
- Dmitrij Šostakovič (1906–1975)
- Olivije Mesijan (1908–1992)
- Semjuel Barber (1910–1981)
- Vilijam Hauard Šuman (1910–1992)
- Đan Karlo Menoti (1911–2007)
- Žan Franse (1912–)
- Bendžamin Briten (1913–1976)
- Bernd Alojz Cimerman (1918–1970)
- Ernest Tomlinson (1924–2015)
- Piter Lamb (1925–2013)
- Karlhajnc Štokhauzen (1928–2007)
- Vilijam Matijas (1934–1992)
- Arvo Part (1935–)
- Džon Rater (1945–)
- Endru Lojd Veber (1948–)
