Od sint popa do različitih stilova post-panka i alternativna muzika, umetnici iz Engleske su bili zauzeti mejnstrimom 80-ih, kao i njegovom vrhunskom ivicom. U tom procesu, objavili su mnogo nezaboravne muzike koja i danas vlada bijesnim fandom. Evo 10 engleskih umetnika – navedenih bez posebnog redosleda – koji nude neke prilično dobre razloge zašto je ta mala ostrvska zemlja ostala toliko važna za pop muziku tokom 80-ih.
Лек
Iako je najpoznatiji po doprinosu uskoj percepciji gotske rok muzike i mode iz 80-ih, ovo veoma raznovrsna grupa nažalost i prečesto izmiče odgovarajuća priznanja za svoju privrženost zanatstvo pesama. Robert Smith & Co. jednostavno je proizveo neke od najtrajnijih melodija tog doba, katalog koji često iznenađuje svojom raznolikošću i demonstracijom stilskog majstorstva. Naizmenično bujne i rezervne, pesme kao "Momci ne plaču","Између дана" и "Близу мене" ponuditi razne užitke. A ti naslovi jednostavno zagrebu površinu, što bi svaki vatreni fan benda sigurno mogao da potvrdi.
Duran Duran
Jedan od najistaknutijih i najpopularnijih bendova 80-ih, ova grupa sa sedištem u Birmingemu jahala je MTV- podstakao talas muzičkih spotova do ogromne popularnosti u SAD, naglašavajući posebno fotogenične kvalitete pevača Sajmona Le Bona i basiste Džona Tejlora. Iako je muzika benda često u najboljem slučaju bila prijatna zabava, nemoguće je poreći centralnu ulogu koju Duran Duran i dalje igra kao čuvari nostalgije 80-ih."Gladan kao vuk" и "Rio" ostavio neizbrisiv vizuelni i zvučni otisak na ljubitelje muzike tog doba.
Ova potcenjena nova romantična odeća dala je poseban doprinos kulturi 80-ih, od stila šminke sa jakim rumenilama svojih članova na prilično naprednu rodnu ravnopravnost koja se ispoljava iu glasovnim dužnostima iu nošenju pomenutog надокнадити. Ali za mene, glavni motiv za ove sint-pop majstore bio je bujan vokalni stil Filipa Oukija, čije su cevi pružale jedinstvene trenutke na čudovišnim hitovima "Zar me ne želiš" и "Ljudski."
Elvis Costello
Iako je pomalo pogrešno nazivati Kostela umetnikom iz 80-ih ili ga povezivati sa bilo kojim žanrom, ovaj veoma pismen i svestrani kantautor je ipak bio glavna sila 80-ih, čak i ako je većina štete koju je napravio bila van mejnstrima grafikoni. Ili je to možda, čak i više, razlog da mu se divimo, kao umetniku koji je ispumpao impresivnu raznovrsnost muzike i obradovao nas zadivljujućim, nezaboravnim numerama poput"Čovek van vremena" и "Желим те" na vrhu već legendarnog kataloga iz 70-ih.
Phil Collins
Volite ga ili mrzite (a više fanova muzike nego ikad se možda naginje ovom drugom nakon njegovih pomalo užasnih Diznijevih doprinosa iz 2000-ih), Fil Kolins je bio prototip superzvezde 80-ih. Vladao je deceniju sa svojim meka stena solo rad, ali, začudo, takođe je održao neverovatno uspešan sporedni posao radeći kao frontmen za progresivnearena rok bend Genesis. Broj pesama koje su muzički fanovi čuli tokom 80-ih u kojima je direktno učestvovao Kolins bio je zapanjujući; broj dobrih je bio još vredniji pažnje.
Peter Gabriel
Uvek treba izabrati čudniji put od bivšeg kolege Kolinsa, oboje kao frontmen ranih verziju Genesisa i samostalno, Piter Gabrijel je takođe duboko ušao u mjuzikl 80-ih машина. I iako nikada nisam bio obožavatelj njegovih najvećih hitova (preigranih „Sledgehammer“ i „Big Time“), drugi klasici era kao što su "Solsbury Hill", "Red Rain" i "In Your Eyes" jednostavno povećavaju svoju teksturu veličanstvenosti kroz ponavljanje играња.
Zajedno sa Kostelom i Grejemom Parkerom, Džekson je bio jedna trećina Tri ljuta čoveka na engleskom post-pank pejzažu. Svi su bili i nastavljaju da budu vitalni kantautori, ali mislim da Džekson posebno dobro izdržava kroz svoj široki raspon instrumentalnog umeća, kao i njegov čudesno šareni pogled na svet. Uprkos tome, njegov rad iz ranih 80-ih ima kapacitet da zapanji kada se Džekson pozabavi stvarima srca, posebno u prelepom „Razlomiti nas na dvoje ili „Ne možete dobiti ono što želite."
Billy Idol
Kao jedan od retkih bona fide панк рок umetnika da neometano skoče u mejnstrim pop/roka, Idol se izložio brojnim kritikama, ali pevačev jedinstveni brend arenskog roka koji gura pesnicu u kombinaciji sa podrugljivim, peroksidnim pank imidžom je nekako funkcionisao iznenađujuće dobro. Na sreću za Idola, kvalitet trajnih klasika voli „Belo venčanje,“ „Oči bez lica“ i „Rebel Yell“ bile su prilično jednake njihovoj popularnosti. Ipak, obrada "Mony Mony" nije bila umetnički najispravnija odluka na svetu.
Ovo jedinstveno Нови талас bend nikada nije dobio pažnju i dodvoravanje koje zaslužuje, pa preuzimam na sebe da zaustavim te gluposti baš ovde. "Jedna stvar vodi drugoj" и „Sačuva nula“ bili zaslužni pop hitovi, ali još bolji "Tajno razdvajanje" и "Све дубље и дубље" oduvek su mi izgledali veoma potcenjeni i potcenjeni. Cy Curnin je bio glavni frontmen i strastveni vokal, ali je bend kao celina kombinovao teksturirane klavijature i snažne gitare na način na koji se nekoliko drugih umetnika iz 80-ih usuđivalo.
Duo Roland Orzabal i Curt Smith uživao je u obilju voća iz 80-ih tokom svog vrhunca, ali kao i mnogi drugih hitmejkera tog vremena, njihov najbolji rad je nekako ostao previše u senci među ljubiteljima pop muzike. "Svi žele da vladaju svetom" i "Head Over Heels" još uvek stoje kao proganjajući klasici, ali želim mračniji "Mad World" ili "promena" mogao da zameni nedovoljno "Узвик" na plejlistama sredinom 80-ih. Ah, ali slušaoci danas imaju mnogo više slobode izbora, zar ne?
