Za potrebe ove liste vrhunskih hard rok pesama iz 80-ih, smatram da širok pojam hard rok primenjuje se na glasnu rok muziku tešku gitaru koju uglavnom puštaju dugokosi muzičari sporo i srednje tempos. Pravim tu razliku da objasnim zašto odlazim панк рок и hardcore izvan jednačine za ovu konkretnu listu. Pored toga, dok je svaka muzika koja je originalna teški metal spada u ovu kategoriju, neki podžanrovi metala poput pop metala ili kosa metal možda uopšte ne predstavlja hard rok (uzmite u obzir Bon Jovi ili Otrov, на пример). Evo pogleda na neke vrhunske klasike hard roka iz 80-ih, bez posebnog redosleda.
Tim Mosenfelder/Hulton Archive/Getty Images
Izgrađena na nekim fantastičnim rifovima i moćnom napadu dvostruke gitare, ova donekle futuristički zvuče ponuda iz Teslinog debitantskog izdanja iz 1986. Mechanical Resonance, i dalje stoji kao najlepši trenutak benda. Kvintet se nikada nije uklopio u pop-metal stil koji je bio u modi u to vreme, projektujući nešto intrigantan i karakterističan po svom zvuku kao i po mestu nastanka – Sakramento umesto Los Angeles. Ova čvrsta numera se takođe razlikovala od svojih rok radio vršnjaka iz tog vremena u smislu da je zapravo snažno ljuljala. Jedina zamerka bi mi bio pomalo mršav glas Džefa Kita, ali netačna povezanost sa hair metalom nije mogla da pokvari prvo mesto ovog benda na vrhu gomile hard roka 80-ih.
Ovaj LA bend je prevazišao svoju hair metal vizuelnu sliku i sklonost ka slatkim romantičnim tekstovima i moćne balade iz jednog i samo jednog razloga: doprinosi gitariste Džordža Linča. Bez Linčevog moćnog, maštovitog rifovanja i brzih, uzbudljivih sola, Dokken nikada ne bi izbegao gomilu umereno talentovanih melodičnih metal bendova iz sredine 80-ih. Na kraju krajeva, Don Dokkenov vokal nikada nije prevazišao kompetenciju, iako je njegov osećaj za melodiju bio jak. Ne, sve je u vezi Linča, a na ovoj numeri, njegov prekrasni solo i dalje sija kao jedan od najsjajnijih u svim značajnim frizurema hard roka 80-ih.
Kada sam pokušavao da izdvojim jednu pesmu sa verovatno najboljeg hard rok albuma najboljeg hard rok benda 80-ih, mogao sam da izaberem bilo koju od desetak pesama i da ne pogrešim. Izabrao sam ovo, međutim, jer je to najbolja aproksimacija pretnje, pretnje i vratolomnog napada Guns N' Roses isporučen u svojoj mešavini starog školskog hard roka, metala i panka. I nije samo Axl Roseova liberalna upotreba vulgarnosti i konfrontacijskih tekstova ono što donosi dosledan osećaj opasnosti; ceo bend započinje kolektivnu zvučnu pobunu koja danas zvuči sveže i uzbudljivo kao i pre više od dve decenije kada se pojavio kvintet L.A.
Po mom mišljenju, metal 80-ih nikada nije izgledao tako zamišljeno gotički, precizniji ili inteligentniji nego u radu Metalike, jednog od najvažnijih američkih thrash pioniri. Kvartet iz oblasti San Franciska namerno je ostao prilično udaljen od scene LA-a Sunset Strip, razvijajući brz i brutalan zvučni napad zasnovan na uticajima panka i klasične muzike. Ova epska pesma od benda Klasični album iz 1986. sa istim imenom savršeno kristalizovao svu originalnost i zvučni intenzitet Metallice iz vrhunskih sastojaka kao što su prepoznatljivo režanje Džejmsa Hetfilda i hrskavi rifovi.
Ako je Metalika predstavljala rafiniranu, intelektualnu stranu speed metala, englesku Motorhead krenuo je na vrat sa bajkerskom šipkom, vrstom žestokog napada na razbijenu flašu. Ova naslovna pesma iz 1980 jedan od najpoznatijih albuma benda i hevi metala jednostavno udara slušaoca nekontrolisanim rifovima, nemilosrdnim ritmičkim napadom i vokalnim podvizima Lemija Kilmistera koji paraju grlo. Hard rok bukvalno ne može biti mnogo teži od ovoga, čak i kada muzika stane na pola puta za jedan od metala svih vremena klasične rečenice: „Znaš da ću izgubiti i kockanje je za budale, ali ja tako volim, dušo, ne želim da živim заувек."
Pa, naravno da će na ovoj listi biti pesma iz Iron Maidena, savršena manifestacija Novi talas britanskog hevi metala kretanje. Međutim, odlučivanje o tome je i teži i zabavni deo. Uvek sam bio veliki obožavalac ove čvrste, melodične numere koja beleži ključnu priču iz grčke mitologije sa ekonomičnošću i dramatičnom tenzijom. Muzički atributi pesme su takođe obilni, od poznate, galopirajuće ritam sekcije do napada blizanaca Adrijana Smita i Dejva Mareja. Ali primarni jauk glavnog pevača Brusa Dikinsona na kraju pesme zaista stavlja ovu na vrh.
Evo još jedne krivulje za vas, numere za spavanje iz remek-dela ovog drugog velikog britanskog metal benda, British Steel-a iz 1980-ih. Postoji mnogo istaknutijih pesama Judas Priest-a na kojima se mogu zadovoljiti na ovoj listi, ali ova mi se sviđa jer dokazuje bez sumnje da je neki hevi metal bio dovoljno visokog kvaliteta da stvori duboke rezove albuma koji zaslužuju da budu poštovani kao klasika. Vokalni nastup frontmena Roba Halforda ovde je tipično moćan i impresivno prodoran, i gitare bliznakinje K.K. Dauning i Glen Tipton uvek rade neverovatno dobro i na rifovima i na solo.
Pravi hard rok je dobio stvarnu pretnju od dominacije hair metala tokom kasnih 80-ih, ali na sreću bendovi poput Guns N' Roses, Tesla i Queensryche zadržali su kažnjavajući zvučni integritet forme kroz prepoznatljivost svakog benda zvuk. Ovaj bend iz Sijetla je efikasno radio kao autsajder, ubrizgavajući elemente progresivnog metala u cerebralni konceptualni album melodičnog hard roka iz 1988. Operacija: Mindcrime. Ova numera efektivno ističe prednosti grupe: precizan, često složen tekst pesama, gusto sa dvostrukim gitarama i moćan vokal frontmena Džefa Tejta. Hard rok klasik bilo koje epohe.
Nemačke Škorpioni postao je veoma popularan u Americi sredinom 80-ih, uplivavši na talas melodičnog, pomalo operskog metala koji je uvek ostao veoma dostupan masovnoj publici. Postoji nekoliko melodija benda poznatijih od ove fine albumske numere iz 1984. godine Ljubav na prvi ubod, ali ne znam da li ima bolje. Poznato je da bend svira jače nego na ovoj numeri srednjeg tempa, ali uvek sam osećao da je grupa u svom najboljem izdanju kada je njen pristup promišljeniji i dugotrajniji. Ovaj možda nema bes uragana, ali je ipak moćan eksponat.
Pošto mi je draža era Bon Skota ovog suštinskog hard rok benda nego još uvek uspešna verzija Brajana Džonsona, pokušao sam da stisnem AC/DC sa ove liste. Ali na kraju sam morao da uključim numeru iz jednog od klasika hard roka svih vremena, 1980-ih Назад у црно. Angus Jang očigledno nije izgubio riffing chops nakon iznenadne smrti Scotta, a Džonson je odmah uskočio kao razumna, organska zamena. I iako mu je nedostajala pretnja njegovog prethodnika, Džonson daje živahnu izvedbu vintage AC/DC melodije na umetničkom vrhuncu benda. Ovo nije metal, ali je bez sumnje vrhunski hard rok.
