Лудвиг ван Бетовен„Oda radosti“ je komponovana 1824. godine, u završnom stavu njegove poslednje, i verovatno najpoznatije, simfonije, Simfonije br. 9. Premijera je održana u Beču 7. maja 1824. godine i uprkos neuvežbanoj i nedovoljno uvežbanoj prezentaciji, publika je bila oduševljena. To je bio prvi put da se Betoven pojavio na sceni posle 12 godina.
Na kraju izvođenja (mada neki izvori kažu da je to moglo biti posle 2. stava), rečeno je da je Betoven nastavio da diriguje iako je muzika prestala. Jedan od solista ga je zaustavio i okrenuo da prihvati njegov aplauz. Publika je bila dobro svesna Betovenovog zdravlja i gubitka sluha, pa su pored pljeskanja bacili kape i šalove u vazduh kako bi on mogao da vidi njihovo ogromno odobravanje.
Horska simfonija
Ovu simfoniju mnogi smatraju vodećim muzikolozi da bude jedno od najvećih dela zapadne muzike. Ono što ga čini tako posebnim je Betovenova upotreba ljudskog glasa; bio je prvi veliki kompozitor koji ga je uključio u simfoniju. Zbog toga ćete često videti simfoniju br. 9 koja se naziva
Nemačka pesma „Oda radosti“.
Tekst „Ode radosti“ koji je Betoven upotrebio i malo izmenjen je napisao nemački pesnik, Johan Kristof Fridrih fon Šiler, u leto 1785. godine. То је slavljenička pesma obraćajući se jedinstvu čitavog čovečanstva.
O Freunde, nicht diese Töne!
Sondern laßt uns angenehmere anstimmen,
und freudenvollere.
Freude!
Freude!
Freude, schöner Götterfunken
Tochter aus Elysium,
Wir betreten feuertrunken,
Himmlische, dein Heiligtum!
Deine Zauber binden wieder
Was die Mode streng geteilt;
Alle Menschen werden Brüder,
Wo dein sanfter Flügel weilt.
Wem der Große Wurf gelungen,
Eines Freundes Freund zu sein;
Wer ein holdes Weib errungen,
Mische seinen Jubel ein!
Ja, wer auch nur eine Seele
Sein nennt auf dem Erdenrund!
Und wer's nie gekonnt, der stehle
Weinend sich aus diesem Bund!
Freude trinken alle Wesen
An den Brüsten der Natur;
Alle Guten, alle Bösen
Folgen ihrer Rosenspur.
Küsse gab sie uns und Reben,
Einen Freund, geprüft im Tod;
Wollust ward dem Wurm gegeben,
Und der Cherub steht vor Gott.
Froh, wie seine Sonnen fliegen
Durch des Himmels prächt'gen plan,
Laufet, Brüder, eure Bahn,
Freudig, wie ein Held zum Siegen.
Seid umschlungen, Millionen!
Diesen Kuß der ganzen Welt!
Brüder, über'm Sternenzelt
Muß ein lieber Vater wohnen.
Ihr stürzt nieder, Millionen?
Ahnest du den Schöpfer, Welt?
Takav' ihn über'm Sternenzelt!
Über Sternen muß er wohnen.
Prevod na engleski „Oda radosti“.
O prijatelji, nema više ovih zvukova!
Pevajmo još veselije pesme,
Još pesama punih radosti!
Joy!
Joy!
Radost, svetla iskra božanstva,
kći Elizijuma,
Gazimo nadahnuti vatrom
U tvom svetilištu.
Tvoja magična moć se ponovo ujedinjuje
Sav taj običaj podelio,
Svi ljudi postaju braća,
Pod udarom tvojih nežnih krila.
Ko god da je stvorio
Trajno prijateljstvo,
Ili je pobedio
Prava i voljena žena,
Svi koji bar jednu dušu mogu nazvati svojom,
Pridružite se našoj pesmi hvale;
Ali oni koji ne mogu, moraju puzati u suzama
Daleko od našeg kruga.
Sva stvorenja piju od radosti
Na prsima prirode.
Pravedno i nepravedno
Isti ukus njenog dara;
Dala nam je poljupce i plod loze,
Probani prijatelj do kraja.
Čak i crv može da oseti zadovoljstvo,
I heruvim stoji pred Bogom!
Rado, kao nebeska tela
Koje je On poslao na njihove kurseve
Kroz sjaj nebeskog svoda;
Dakle, braćo, trčite svoju trku,
Kao heroj koji ide u pobedu!
Vi milioni, grlim vas.
Ovaj poljubac je za ceo svet!
Braćo, iznad zvezdane krošnje
Tamo mora da živi otac koji voli.
Da li padate u obožavanje, milioni?
Svete, znaš li svog tvorca?
Tražite Ga na nebesima;
Iznad zvezda mora da prebiva.
„Oda radosti“: Svetski značaj
Savet Evrope je 1972. godine Betovenovu „Odu radosti“ proglasio svojom zvaničnom himnom. Godinama kasnije, 1985., Evropska unija je učinila isto. Iako Šilerov tekst nije pevan u himni, muzika prenosi iste ideje slobode, mira i jedinstva.
У току Први светски рат, nemački zatvorenici koje je Japan držao u zatočeništvu predstavili su svoje zarobljenike sa Betovenovom 9. simfonijom. Godinama kasnije, japanski orkestri su počeli da ga izvode. Zatim, nakon razornih događaja iz Други светски рат, mnogi japanski orkestri počeli su da ga izvode krajem godine, nadajući se da će dovesti dovoljno članova publike da pomognu u finansiranju napora za rekonstrukciju. Od tada je postala japanska tradicija da se krajem godine izvodi Betovenova 9. simfonija.
U mnogim engleskim crkvama, himna „Joyful, Joyful we obožavamo te” koju je 1907. godine napisao američki pisac Henri van Dajk, postavljena je i peva se na Betovenovu melodiju „Oda radosti”. Možda se najpopularniji savremeni snimak himne može čuti u filmu iz 1993. Sestrinski čin 2, koju pevaju Loren Hil i glumci.
