Većina opera fanovi će prepoznati "O Mio Babbino Caro" kao jednu od najpopularnijih sopran arije. Napisao italijanski kompozitor Giacomo Puccini, arija se pojavljuje u "Gianni Schicchi" iz 1918. godine. Ova jednočinka, jedina Pučinijeva komedija, inspirisana je Danteova epska pesma „Božanstvena komedija“ i govori o Đaniju Šikiju, čoveku koji je živeo u 13. vek Firenca, Italija.
Dramatični kontekst
U Pučinijevoj operi Šiki je poslao u pakao jer je glumio mrtvog plemića da bi mu ukrao bogatstvo. "O Mio Babbino Caro" peva se na početku predstave, nakon što se rođaci bogatog Buosa Donatija okupe oko njegovog kreveta da oplakuju njegovu smrt. U stvari, oni su tu samo da bi otkrili kome je ostavio svoje veliko bogatstvo.
Širi se glasina da Donati umesto da ostavi svoje nagomilano bogatstvo svojoj porodici, celo svoje bogatstvo daje crkvi. Porodica paniči i počinje grčevito da traži Donatijev testament. Rinučio, čija je majka rođaka Buosa Donatija, pronalazi testament, ali odbija da podeli njegov sadržaj sa bilo kim od svojih rođaka.
Uveren da mu je ostavljena velika suma novca, Rinučio traži od tetke da mu dozvoli da se oženi Lorettom, ljubavlju njegovog života i ćerkom Đanija Šikija. Tetka mu kaže da će mu ona dozvoliti da se oženi Lauretom sve dok dobije nasledstvo. Rinučio sa zadovoljstvom šalje poruku pozivajući Lauretu i Đanija Šikija da dođu u Donatijevu kuću. Tada Rinučo počinje da čita testament.
Iznenađen je kada sazna da neće postati bogat čovek. Umesto toga, Rinučio saznaje da će celokupno Donatijevo bogatstvo biti zaveštano manastiru. On je izbezumljen, jer to znači da mu neće biti dozvoljeno da se oženi Lauretom kao što je njegova tetka obećala. Kada Lauretta i Gianni Schicchi stignu, Rinuccio moli Đanija da mu pomogne da povrati Donatijevo bogatstvo kako bi se oženio svojom voljenom.
Rinučiova porodica se ruga toj ideji i počinje da se svađa sa Đanijem Šikijem. Schicchi odlučuje da nisu vredni pomoći, ali Lauretta moli svog oca da se preispita pevajući „O Mio Babbino Caro“. U stihovima, ona izjavljuje da bi se radije bacila u reku Arno, ako ne može da bude sa Rinučiom. утопити.
Italian Lyrics
o mio babbino caro,
mi piace, è bello bello,
vo’andare u Porta Rosi
a comperar l’anello!
Si, si, ci voglio andare!
E se l’amassi indarno,
andrei sul Ponte Vecchio
ma per buttarmi in Arno!
Mi struggo e mi tormento,
O Dio! Vorrei morir!
Babo, pietà, pietà!
Babo, pietà, pietà!
Енглески превод
o moj dragi oče,
Sviđa mi se, veoma je zgodan.
Želim da idem u Porta Rosu
da kupim prsten!
Da, da, želim da idem tamo!
I da je moja ljubav uzaludna,
Otišao bih na Ponte Vekio
i bacim se u Arno!
žudim i mučim se,
О Боже! Hteo bih da umrem!
Tata, smiluj se, smiluj se!
Tata, smiluj se, smiluj se!
Na kraju pesme, Šiki se zaverava da sakrije Donatijevo telo, imitira mrtvaca i prepiše testament tako da se bogatstvo da Rinučiju umesto crkvi. Schicchi povlači plan uprkos protestima rođaka mrtvog čoveka. Sada bogat čovek, Rinučio je slobodan da se oženi svojom voljenom Lauretom.
Pogled na dvoje ljubavnika toliko ganu Šikija da se okreće publici da im se direktno obrati. Možda će biti osuđen na pakao zbog svojih dela, peva, ali kazna je vredna toga zbog satisfakcije spajanja dvoje ljubavnika. Kako se opera završava, Schicchi traži oproštaj, tražeći od prisutnih da prepoznaju „olakšavajuće okolnosti“.
Zapažene performanse
"O Mio Babbino Caro" je jedan od najpopularnije sopranske arije u istoriji opere i onaj čija će se melodija verovatno zaglaviti u vašoj glavi. Postoje stotine, ako ne i hiljade video zapisa i snimaka „O Mio Babbino Caro“ dostupnih na mreži, uključujući nastupe Sare Brajtman, Ane Netrebko i Kathleen Battle.
Jedno od najpoznatijih izvođenja arije je Dame Joan Hammond, čiji je snimak bio bestseler. Monserat Kabale je snimila svoju veoma emotivnu verziju, kao i Marija Kalas.
