Događaji u atletici se obično usredsređuju na trčanje, skakanje, bacanje ili neku kombinaciju ova tri. Sledi lista događaja koji uključuju skokove i bacanja.
Skokovi
Скок увис: Kao i kod svih skakačkih disciplina, takmičari moraju da kombinuju brzinu – da bi stvorili podizanje – sa tehnikom skakanja. Skakači mogu prići šipki sa obe strane i sleteće na veliki, uglavnom naduvani jastuk. U međuvremenu, oni moraju očistiti šipku dugu 4 metra, a da je ne sruše sa svojih nosača. Šipka će prvobitno biti postavljena na nisku visinu, na kojoj takmičari mogu izabrati da skoče ili pređu na drugu visinu. Bar se podiže za unapred određeni iznos nakon svake runde. Svaki takmičar koji pređe ili pređe visinu prelazi u sledeću rundu. Takmičari se eliminišu nakon što promaše tri uzastopna skoka i boduju se prema najvećoj visini koju prestignu. Nejednakosti za prvo mesto se prekidaju po povratku - računanjem promašaja takmičara tokom takmičenja. Ako takmičari ostanu nerešeni za prvi, mogu da se uključe u preskok kako bi odredili pobednika.
Скок мотком: Skakači s motkom imaju mnogo sličnih karakteristika kao i skakači u vis, ali zahtevaju i odličnu snagu gornjeg dela tela. Svaki skakač trči niz pistu i postavlja motku – obično napravljenu od fiberglasa ili karbonskih vlakana – u kutiju za skok, a zatim se katapultira preko prečke i na prostirku za sletanje. Kao i kod skakanja uvis, skakači mogu dodirnuti šipku, sve dok ona ne padne. Pravila bodovanja iz kola su ista kao i za skok u vis, samo na mnogo većim visinama. Kao i kod svih skakanja, skok s motkom se odvija i tokom susreta u zatvorenom i na otvorenom.
Скок у даљ: Takmičari trče niz pistu i podižu se kada udare u šipku za poletanje, slećući u jamu sa peskom. Ako bilo koji deo stopala trkača prođe pored šipke za poletanje, skakač se doziva za faul i ne dobija rezultat za rundu. Rastojanje se meri od kraja šipke za poletanje do najbliže oznake koju je skakač napravio u boksu. Takmičenja traju najviše šest krugova. Na velikim događajima od šest kola, kao što su Olimpijske igre ili Svetsko prvenstvo, samo osam najboljih takmičara nakon tri kola nastavljaju da završavaju poslednja tri kola. Najduži pojedinačni skok pobeđuje na takmičenju.
Троскок: Ovaj događaj se nekada nazivao „poskoči, preskoči i skoči“, što je precizniji opis onoga što sportisti rade od "троскок." Događaj počinje kao skok u dalj, sa takmičarima koji jure niz pistu i skaču sa poletišta одбор, табла. Ali umesto da skoče direktno u jamu za sletanje, takmičari sleću na drugu pistu i odmah se odgurnu jednom nogom, a zatim slete na istu nogu. Zatim „preskaču“ na suprotnu nogu, sa koje ponovo poleću, u prostor za sletanje. Događaj se boduje identično kao i skok u dalj.
Bacanja
Бацање кугле: Očigledno je da svi događaji u bacanju zahtevaju snagu, ali je važan i vešt rad nogu. Bacači kugle moraju držati hitac blizu vrata ili brade sve vreme pre puštanja. Okrugla metalna sačma koju koriste stariji muškarci je teška 7,26 kilograma, dok je žena 4 kg. Oba pola moraju ostati unutar kruga za bacanje prečnika 2.135 metara. Bacači kugle će koristiti jednu od dve tehnike, ili jednostavnu metodu „klizanja“, u kojoj skaču napred na zadnjoj nozi, pomeraju težinu napred i izbacivanje šuta u vazduh, ili tehnika rotacije, u kojoj se bacač kugle okreće da dobije zamah pre nego što otpusti the shot. Takmičari moraju izaći iz kruga pozadi nakon bacanja udarca kako bi izbegli fauliranje. Pravila za bodovanje su ista kao kod skokova u dalj i trostrukih – najduže pojedinačno bacanje pobeđuje u takmičenju. Bacanje kugle je jedini događaj koji se održava i u zatvorenom i na otvorenom.
Discus Throw: Bacači diska koriste veći krug za bacanje od bacača kugle, prečnika 2,5 metara, i bacaju uglavnom metalni disk. Seniorke žene bacaju disk od 1 kg, dok su muškarci 2 kg. Inače, takmičenje u disku izgleda i boduje se kao takmičenje u bacanju kugle u kojem svi takmičari koriste tehniku rotacije. Jedina druga razlika je veliki metalni kavez za bacanje koji delimično okružuje takmičare kako bi zaštitio gledaoce od divlje bačenog diska.
Bacanje koplja: Koplja je jedino takmičenje u bacanju koplja na kojem sportisti ne bacaju iz kruga. Umesto toga, bacači jure niz pistu da bi stvorili zamah za svoja bacanja, ali ne smeju da pređu liniju prekršaja, čak ni nakon što su bacali koplje. Koplja nalik koplju koje koriste stariji muškarci teško je 800 grama; ženska verzija je 600 g. Bodovanje je isto kao i kod svih drugih bacanja: šest rundi takmičenja, sa pobedom najdužeg bacanja.
Бацање чекића: Današnji "čekić" je zapravo metalna lopta pričvršćena za čeličnu žicu sa čvrstom ručkom za držanje. Muška sprava je teška 7,26 kg, a ženska 4 kg. Bacači koriste isti krug kao bacači kugle, kao i isti kavez koji koriste bacači diska. Poput bacača diskova i nekih bacača kugle, bacači kladiva se okreću unutar kruga da bi stvorili zamah pre nego što puste čekić.
