Horska muzika se odnosi na muziku koju piše i peva hor.
Svaki različit deo u horskom muzičkom delu pevaju dva ili više glasova. Pošto veličina hora može da varira, struktura horske kompozicije će takođe varirati. Komad se može napisati za samo desetak pevača ili za grupu dovoljno veliku da peva Gustava Malera Simfonija br. 8 u Es-duru poznata i kao "Simfonija hiljade".
Horska muzika u srednjem veku
U srednjem veku, rondeau često se izvodio kao deo horskog dela. U ovoj formi, glavni pevač peva stihove dok mali hor peva refren. Tokom 14. veka, horska muzika je evoluirala od monofonog stila grupnog pevanja, kao što su gregorijanski napevi, do polifonih aranžmana koji uključuju više pevača i različite melodije.
Do 15. veka postojala je snažna podrška za horsku muziku, uglavnom za verske i bogoslužbene službe, i bila je tako velika potražnja da su kompozitori napisali mnoga vokalna dela. Mnoga od ovih dela su bila namenjena da se a capella, što znači da su napisane za glasove bez pratnje muzičkih instrumenata.
Renesansna i horska muzika
U Evropi su kompozitori pisali muziku za koju je trebalo da je pevaju četiri različita, ali podjednako važna glasa; sopran, alto, tenor i bas.
Latinska misa je postala jedan od najvažnijih muzičkih oblika renesanse. Za to vreme kompozitori su napisali stotine liturgijskih muzičkih dela.
Pored a capella komada, druge strukture renesansne horske muzike uključivale su himnu, kantata,motet, и oratorijum.
Himne u horskoj muzici
Moderni slušaoci muzike mogu povezivati himne sa patriotskim pesmama, ali tokom renesanse, himna je obično bila napisana u stilu poziva i odgovora između soliste i veće grupe. Većina himni je bila kratka i bavila se svetim verskim temama. Posebno su bili popularni u Anglikanskoj crkvi.
Horska muzika i kantata
Kantata (od italijanske reči „pevati“) je kratak komad sa solo vokalom, horom i muzičkom pratnjom. Jedan kompozitor koji je blisko povezan sa kantatom je Johan Sebastijan Bah (iako bi njegova dela bila napisana malo izvan perioda renesanse).
Razlika između oratorijuma i opere
Oratorijum je potpunije muzičko delo, sa više pevača, horom i muzičkom pratnjom i zapletom sa likovima. Iako deli sličnosti sa operom, oratorijum uvek ima versku tematiku.
Motet od srednjeg veka do renesanse
Motetska forma horskog pevanja evoluirala je od kompozicija u stilu gregorijanskog pevanja tokom srednjeg veka, do sofisticiranijih i složenijih aranžmana tokom renesanse. Termin motet se generalno odnosi na muzičko delo koje se uglavnom peva, sa ili bez muzičke pratnje.
Postrenesansna i romantična horska muzika
U 18. i 19. veku, horska muzika je doživela nešto kao preporod, sa orkestrima koji su se potpunije osnivali u velikim gradovima. Volfgang Amadeus Mocart je komponovao nekoliko horskih dela, među kojima je i njegov čuveni Rekvijem u de-molu. Ludvig van Betoven i Jozef Hajdn su bili drugi kompozitori ovog perioda koji su pisali horske komade, iako nijedan nije pisao isključivo u ovom formatu.
