Rani dani bacanja diska
Bacanje diska datira još od davnina grčke olimpijske igre, kao što je prikazano u ovom petom veku p.n.e. statua iz британски музеј, "Discobolus", od vajar Miron. 8. vek p.n.e. pesnik Homer se osvrnuo i na bacanje diska, koje je bilo deo petoboja u Grcima. Rani diskovi su bili napravljeni od neobrađene bronze i gvožđa i očigledno su bili teži od današnjih takmičarskih diskova.
Moderni olimpijski disk
Prikladno je da su prve moderne Olimpijske igre 1896. uključivale događaj bacanja diska, koju je osvojio Amerikanac Robert Geret.
Žene se pridružuju Olimpijskim igrama
Kada su žene 1928. pristupile olimpijskom takmičenju u atletici, disk je bio njihov jedini događaj u bacanju. Amerikanka Lilijan Koplend, prikazana iznad na ilustraciji koja prikazuje njen nastup koji je osvojio zlatnu medalju, osvojila je srebrnu medalju 1928. pre nego što je osvojila zlato 1932.
Četvorostruki šampion
Amerikanac Al Oerter dominirao je na Olimpijskim igrama u disku od 1956-68, osvajajući četiri uzastopne zlatne medalje i postavljajući svaki put nove olimpijske rekorde. Na slici je gore na Igrama 1956.
Светски рекорд
Jirgen Šult iz Istočne Nemačke postavio je svetski rekord u bacanju diska od 74,08 metara (243 stope) 6. juna 1986. godine. Od 2015. godine, oznaka i dalje stoji. Druga istočna Nemica, Gabriele Reinsch, postavila je ženski svjetski rekord u bacanju diska od 76,80 metara (251 stopa, 11 inča) 9. jula 1988. godine.
Moderno bacanje diska
Istočni Evropljani su dominirali i muškim i ženskim diskom na olimpijskim takmičenjima u 21. veku. Litvanac Virgilijus Alekna, prikazan ovde na Svetskom prvenstvu 2005, osvojio je zlatne olimpijske medalje 2000. i 2004. godine.
šampion Londona za muškarce
Nemac Robert Harting osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama za muškarce 2012. bacanjem 68,27 metara (223 stope, 11 inča).
Razvijanje u Londonu
Sandra Perković Hrvatska je bila olimpijska šampionka u disku 2012. Njeno najduže bacanje prešlo je 69,11 metara (226 stopa, 8 inča).
