Tokom srednjovekovnog perioda ili srednjeg veka od otprilike 500. n.e. do približno 1400. godine, kada se muzički zapis počelo kao i rađanje polifonije kada su se višestruki zvukovi spojili i formirali zasebnu melodiju i harmoniju linije.
Crkvena (liturgijska ili sveta) muzika je dominirala scenom iako je neka sekularna, narodna muzika koju su najavljivali trubaduri pronađena širom Francuske, Španije, Italije i Nemačke.
Gregorijanski napevi, monofona vokalna linija koju pevaju monasi, kao i horska muzika za grupu pevača, bili su među glavnim vrstama muzike.
Evo kratkog vremenskog okvira muzičkih događaja tokom ovog perioda:
| Značajni datumi | Događaji i kompozitori |
|---|---|
| 590—604 | Za to vreme je razvijeno gregorijansko pojanje. Takođe je poznato kao plainchant ili ravničarski i nazvan po papi svetom Grigoriju Velikom. Ovaj papa je bio zaslužan što ga je doneo na Zapad. |
695 |
Organum je razvijen. To je rani oblik kontrapunkt, što je na kraju dovelo do polifonije. Ova vrsta pesme imala je neobičnu melodiju sa najmanje jednim dodatim glasom kako bi se poboljšala harmonija. Ne postoji pravi nezavisni drugi glas, tako da se još ne smatra polifonijom. |
| 1000—1100 | Tokom ovog vremena liturgijska muzička drama odvija se širom Evrope. Takođe, muzika trubadura i truvera, narodna tradicija monofonije, svetovna pesma prati ga instrumenti i pevači. Gijom d'Akvitanski je bio jedan od poznatih trubadura sa većinom tema usredsređenih na viteštvo i dvorsku ljubav. |
| 1030 | Bilo je to otprilike u to vreme kada je benediktinski monah i horovođa izumeo novu metodu za podučavanje pevanja. Guido de Arezzo. Smatra se pronalazačem moderne muzičke note. |
| 1098—1179 | Životni vek od Hildegard fon Bingen, veoma cenjena igumanija kojoj je papa Benedikt XVI dodelio titulu „doktorke crkve“. Jedno od njenih dela kao kompozitora, „Ordo Virtutum,“ je rani primer liturgijske drame i verovatno najstarija preživela moralna drama. |
| 1100—1200 | Ovaj period je doba golijara. Golijardi su bili grupa sveštenstva koja je pisala satiričnu latinsku poeziju da bi se rugala crkvi. Neki poznati Golijardi bili Petar od Bloa i Valter od Šatijona. |
| 1100—1300 | Ovaj period je bio rođenje minesanga, koji su bili tekstovi i pesme napisane u Nemačkoj, slično trubaduskoj tradiciji Francuske. Minezingeri su uglavnom pevali o dvorskoj ljubavi, a neki poznati minezingeri bili su Henrik van Veldeke, Volfram fon Ešenbah i Hartman fon Aue. |
| 1200s | Širenje geisslerlieder ili flagelantskih pesama. Praksu bičevanja praktikovali su ljudi koji su se bičevali raznim instrumentima kao način da se pokaju Bogu u nadi da će okončati bolest i ratove tog vremena. Gajslerliderova muzika je bila jednostavna i blisko povezana sa Народне песме. |
| 1150—1250 | Škola polifonije Notr Dam čvrsto je pustila korene. Ritmička notacija se prvi put pojavljuje u ovom periodu. Takođe poznat kao ars antiqua; u to vreme se u početku razvija motet (kratka, sveta, horska pesma). |
| 1300-te | Period od ars nova, ili „nova umetnost“, koju je skovao Filip de Vitri. Tokom ovog perioda, sekularna muzika dobija polifonu sofisticiranost. Najistaknutiji praktičar ovog stila bio je Gijom de Mašo. |
| 1375—1475 | Poznati kompozitori u to vreme bili su Leonel Pauer, Džon Danstebl, Žil Binšoa i Gijom Difej. Dunstable je zaslužan za Contenance Angloise, ili „engleski način“, što je bila njegova stilska osobina korišćenja pune trijadne harmonije. To je karakterističan stil polifonije. |
