Kantata dolazi od italijanske reči cantare, što znači „pevati“. U svom ranom obliku, kantate su se odnosile na muzičko delo koje je trebalo da se peva. Međutim, kao i svaka muzička forma, kantata je evoluirala tokom godina.
Danas labavo definisana, kantata je vokalno delo sa više pokreta i instrumentalnom pratnjom; može se zasnivati ili na svetovnom ili na svetom predmetu.
Early Cantatas
Rane kantate su bile na italijanskom jeziku i pisane su svetim (crkvena kantata) ili svetovnim (kamerna kantata) stilovima. Kompozitori iz 17. veka za kantatu su Pjetro Antonio Česti, Đakomo Karisimi, Đovani Legrenci, Luiđi Rosi, Alesandro Stradela, Mario Savioni i Alesandro Skarlati; najistaknutiji kompozitor kantata u tom periodu.
Nemački i francuski kompozitori kantata
Ubrzo, kantata je stigla do Nemačke zahvaljujući Johanu Haseu, jednom od Skarlatijevih učenika. Nemački kompozitori kao npr George Frideric Handel pisao kantate po italijanskom stilu, ali su one kasnije napisane na nemačkom. U Francuskoj su kompozitori iz 18. veka kao što je Žan-Filip Ramo pisali kantate i na svom maternjem jeziku.
Struktura kantate
Rani oblik kantate karakteriše naizmenično recitativ, arioso (kratko lirsko delo) i arija-like sekcije.
Posle 1700. godine, kantata je počela da sadrži 2 do 3 da capo arije razdvojene recitativima. Kasnije, 1700-ih, kantate, posebno u Engleskoj i Francuskoj, sastojale su se od 3 arije sa recitativnim uvodom za svaku.
Tokom godina, forma kantate je evoluirala i više nije ograničena na solo glas ili glasove. Tokom 20. veka, kompozitori kao što je Bendžamin Briten dodatno su doprineli i razvili formu kantate tako da obuhvata i horove i orkestre.
Johan Sebastijan Bah
Johan Sebastijan Bah je možda najistaknutiji i najplodniji kompozitor kantata. U svom najproduktivnijem periodu, komponovao je po jednu kantatu svake nedelje tokom osam godina. Bah je napisao i svetovne i svete kantate i razvio ono što je poznato kao "koralna kantata".
I on je bio veoma religiozan čovek; koristio je kao potpis muzički krst sa notom u sredini. Muzički krst se sastojao od 4 različita tona:
- B: levog štapa koristeći visoki ključ
- O: gornji štap pomoću tenorskog ključa
- C: desni štap koji koristi alt ključ
- H: niži štap koristeći visoki ključ
Bah je takođe napisao „Jesu Juva” (Isus Pomoć) na početku i „SDG”, skraćeno od „Suli Deo Gloria” (Bogu slava), na kraju svojih svetih komada.
Ispod je kratka lista od 20 Bahovih kantata raspoređenih po BWV broju. Bahova dela su navedena pomoću slova BWV iza kojih sledi broj. BWV je skraćenica od Bach Werke Verzeichnis (Katalog Bahovih radova); katalog Bahovih dela raspoređenih po žanrovima.
Spisak Bahovih kantata
1. Wie schön leuchtet der Morgenstern.
2. Ach Gott, vom Himmel sieh darein.
3. Ach Gott, wie manches Herzeleid I.
4. Hristos zaostaje u Todesbandenu.
5. Wo soll ich fliehen hin.
6. Bleib bei uns, denn es will Abend werden.
7. Hristos unser Herr zum Jordan kam.
8. Liebster Gott, wenn werd ich sterben?
9. Es ist das Heil uns kommen her.
10. Meine Seel erhebt den Herren.
11. Lobet Gott u seinen Reichen.
12. Vajnen, Klagen, Sorgen, Zagen.
13. Meine Seufzer, meine Tränen.
14. Wär Gott nicht mit uns diese Zeit.
15. Denn du wirst meine Seele nicht in der Hölle lassen [od Johana Ludviga Baha]
16. Herr Gott, dich loben wir.
17. Wer Dank opfert, der preiset mich.
18. Gleichwie der Regen und Schnee vom Himmel fällt.
19. Es erhub sich ein Streit.
20. O Ewigkeit, du Donnerwort I.
