„Izgubljeni u prevodu“ je dobio odlične kritike na festivalima, a njegova mlada zvezda, Skarlet Johanson, jedan je od centralnih razloga što je film tako dobro prihvaćen.
U filmu „Izgubljeni u prevodu” Sofije Kopole, Skarlet glumi Šarlot, suprugu fotografa koja se sa svojim mužem (Đovani Ribizi) prati na zadatku u Japanu. U nemogućnosti da spava i ostavljena sama u stranoj zemlji dok njen muž radi, Šarlot se javlja prijateljstvo sa kolegom iz nesanice Bobom Harisom (Bil Marej), velikom američkom filmskom zvezdom u Japanu na snimanju komercijalni. Usamljeni i nepovezani, njih dvoje nalaze podršku i snagu u svom iznenađujućem prijateljstvu.
INTERVJU SCARLET JOHANSON:
Da li ste se dobro proveli snimajući u Japanu?
Било је веома забавно. Radili smo toliko da nisam imao mnogo vremena da radim osim na slobodan dan. Spavao sam i išao u kupovinu i jeo japansku hranu, ali sam zaista želeo da imam više vremena da to zaista doživim jer čujem da ako poznajete mnogo ljudi koji su tamo, zaista možete otkriti mnogo sjajnih stvari koje su skrivene u gužvi i vreva.
Da li ste radili karaoke dok ste bili tamo?
Radili smo karaoke. [Pored] karaoka koje smo snimali, radili smo karaoke dan pre nego što smo počeli da snimamo.
Šta pevaš kada radiš karaoke?
Jednom kada počnem da se kotrljam, svuda sam.
Ima li pesama Britni Spirs?
Britney Spears Ja samo volim da se rugam. Ne zapravo ona, već njen radni deo. U stvari, zvučim odlično pevajući Britni Spirs, ali ostavljam sjajan utisak na Šer.
Rediteljka Sofija Kopola rekla je da ste bili dobar sport kada ste bili u donjem vešu tokom snimanja. Kako ti je učinila da se osećaš prijatno?
Pojeo sam toliko Udona, samo sam pomislio: „O moj Bože, neću izgledati pristojno u ovom donjem vešu.“ I stvarno nisam htela da nosim to donje rublje jer sam bila tako naduvana jer sam stalno jela sav ovaj Udon. Ona je rekla: „Pa znaš, bilo bi lepo da možeš da nosiš ovo donje rublje“, jer je to bilo napisano u scenariju. A ona je rekla: „Ali razumem ako ti je neprijatno. Rekla je: „Zašto ne bih ovo isprobala za tebe? Mogli ste da vidite kako izgledaju. Samo pogledajte kako izgledaju i ako ne želite to da radite, onda, naravno, ne morate.” Bio sam kao: „U redu, to je lepo добар посао." I naravno, Sofija je mršava i mršava, [sa] veoma elegantnim telom i tako je izgledala fantastično u Доњи веш. Tako me je naterala da ih nosim.
Da li ste bili iznenađeni što ste zamoljeni da igrate ulogu pet godina stariju od vaših pravih godina? Da li je to bio poseban izazov?
Не знам. Pretpostavljam da nisam baš toliko razmišljao o tome. Jedini put kada sam toga zaista bio svestan bio je kada sam stavljao burmu. Osim toga, razmislite o tome i to je kao: „Pet godina ovde, pet godina tamo. Ништа страшно." Jedina priprema koju sam zaista uradio je sa Đovanijem [Ribisijem]. Odradili smo dva dana probe samo da bi stekli osećaj nekakvog braka između nas, dakle da se nismo samo sreli prvi put i rekli: „Hajdemo sada u krevet“, i to stvar. [Da takođe uhvatim] tu vrstu dinamike koja dolazi sa brakom gde voliš osobu i u to vreme si na različitim mestima.
Strana 2: Rad sa Sofijom Kopolom i Billom Marejem
Šta ste naučili radeći sa Sofijom Kopolom?Rad sa Sofijom, posmatranje nje kako shvata ovu ideju i pretvara je u nešto što smo pravili ne tako dugo nakon što je [ona je došla na ideju] bilo je inspirativno. Ne morate da vozite krug pet ili sedam godina pre nego što završite svoj film. Ako ste strastveni i sa pravim koncema za povlačenje… Na sreću, ja sam u toj poziciji gde se nadam da neće biti tako teško. Dok je izlazak sa fakulteta, izlazak iz nekog programa za pisanje scenarija i pokušaj da se napravi scenario potpuno drugačije iskustvo. Dakle, to je veoma inspirativno.
Kako je bilo raditi sa Bilom Marejem?
Uvek sam bio veliki obožavatelj Billovog filma i „Dan mrmota“ je jedan od mojih najomiljenijih filmova ikada. Kada sam ga video... Ne pada me baš zvezda. Jedini put kada sam bio zvezda, a mogao bih da ih prebrojim na jednu ruku: Patrik Svejzi, Bil Klinton i mislim još nekoliko. Ali videti Bila je bilo kao jedno od tih iskustava. Bilo je kao da vidim Bila Klintona. Bilo je kao: „Vau, eno ga. Izgleda kao on, zvuči kao on, i izgleda kao način na koji se kreće." Bilo je smešno jer je on neko koga sam tako dugo posmatrao. Bilo je to čak i drugačije nego videti nekoga kao što je, ne znam, Meril Strip, koju takođe gledam oduvek, jer ga toliko povezujem sa likovima koje igra. Sa njim je kao: „Oh, to je Bob iz „Šta je sa Bobom“. To je Fil iz 'Groundhog Day'" ili šta već, i bilo je sjajno. Bilo je jako zabavno. On je veoma ozbiljan kao glumac, kao i većina komičara, i bio je veoma predan pred kamerama i van njega.
Dok ste snimali ovaj film, da li ste imali trenutak „Izgubljeni u prevodu“?
Да. Inače, ne dolazim sa pomoćnikom ili tako nešto, ali to je bilo jednostavno nemoguće. Morate imati jedan. Tamo je to neophodno jer sam bio zaista iznenađen, ali mnogi ljudi ne govore mnogo engleski. Ili je njihov engleski bio kao, „Vau, pričaš sjajno engleski“, ili je kao veoma malo. Nije bilo između. Dakle, kada su mi bile potrebne stvari u apoteci, ili praktične stvari, morao sam da imam prevodioca. Inače, bilo je mnogo pokreta rukama. „Tražim mali, manji“, a ti gestikulišeš rukama. To je međunarodno.
Intervju sa piscem/rediteljicom Sofijom Kopolom
Intervju sa Bilom Marejem iz filma "Izgubljeni u prevodu"
