Anime datira još od rođenja japanske filmske industrije ranih 1900-ih i pojavila se kao jedna od glavnih japanskih kulturnih sila tokom prošlog veka.
Veliki deo posla obavljenog u ovim ranim godinama nije bila tehnika cel animacije koja bi postala dominantna tehnika proizvodnje, ali i niz drugih metoda: crteži na tabli, slikanje direktno na filmu, iseci na papiru, и тако даље.
Jedna po jedna, mnoge tehnologije koje se danas koriste dodavane su japanskim animiranim produkcijama—zvuk (i na kraju boja); sistem višeplanskih kamera; i cel animacija. Ali zbog uspona japanskog nacionalizma i početka Drugog svetskog rata, većina animiranih produkcija nastalih od 1930-ih pa nadalje nisu bile popularne zabave, već su bile ili komercijalno orijentisane ili vladina propaganda jednog tipa ili други.
Posleratni i uspon televizije
Tek posle Drugog svetskog rata - tačnije 1948. - prvi moderni Japanska animacija nastala je produkcijska kuća, posvećena zabavi: Toei. Njihove prve pozorišne predstave bile su eksplicitno u duhu filmova Volta Diznija (popularni u Japanu koliko i svuda drugde). Jedan ključni primer bio je mini-ep o nindža i čarobnjaštvu
Ono što je zaista gurnulo animaciju u prvi plan u Japanu je prelazak na TV šezdesetih godina. Prva od Toeijevih velikih animiranih emisija za TV tokom tog vremena bile su adaptacije popularne mange: Mitsuteru Yokoyamaje Veštica Seli i priča o „detetu sa svojim ogromnim robotom“. Tetsujin 28-go je za TV adaptirao Toei i TCJ/Eiken, respektivno. Isto Shotaro Ishinomori je izuzetno uticajan kiborg 009, koji je adaptiran u drugu veliku animiranu franšizu Toei.
Prvi izvoz
Do ove tačke, japanske animirane produkcije su bile napravljene od strane i za Japan. Ali postepeno su počeli da se pojavljuju na teritorijama na kojima se govori engleski, iako bez mnogo toga da ih poveže sa Japanom.
1963. najavila je prvi veliki izvoz Japana u SAD: Tetsuwan Atomu— poznatije kao Астро Бои. Adaptirano iz mange Osamua Tezuke o dečaku robotu sa super moćima, emitovana je na NBC zahvaljujući naporima Freda Lada (koji je kasnije takođe doneo Tezukine Kimba beli lav). Postao je kamen temeljac nostalgije za nekoliko generacija koje dolaze, iako bi njegov tvorac — kulturna legenda u svojoj zemlji — ostao uglavnom anoniman na drugim mestima.
Godine 1968., studio za animaciju Tatsunoko je sledio isti obrazac — prilagodili su naslov domaće mange i na kraju napravili hit u inostranstvu. U ovom slučaju, pogodak je bio Speed Racer (aka Mach GoGoGo). Čovek odgovoran za dovođenje Брзина u SAD bi bio niko drugi do Peter Fernandez, izuzetno važna figura u animeu koji se širi izvan Japana. Kasnije su Karl Maček i Sendi Frenk uradili isto za druge emisije, postavljajući obrazac u kome je nekoliko pronicljivih impresarija pomoglo da se ključni anime naslovi dovedu publici koja govori engleski.
U vreme kada su ove emisije objavljene, malo gledalaca je shvatilo da su u velikoj meri prerađene za nejapansku publiku. Osim što su počeli da se prepisuju na engleskom, oni su takođe ponekad uređivani kako bi se uklonile stvari koje nisu prihvatljive mrežnim cenzorima. Prošlo bi mnogo vremena pre nego što se pojavi publika koja je iz principa zahtevala originale.
Diversifikacija
Sedamdesetih godina prošlog veka, rastuća popularnost TV-a nanela je veliki udar na japansku filmsku industriju — i radnju uživo i animaciju. Mnogi animatori koji su radili isključivo na filmu gravitirali su se TV-u kako bi popunili sve veći fond talenata. Krajnji rezultat je bio period agresivnog eksperimentisanja i stilske ekspanzije, i vreme kada su skovani mnogi uobičajeni tropi koji se do danas nalaze u animeu.
Među najvažnijim žanrovima koji su nastali tokom ovog vremena: mecha, ili anime koji se bavi ogromnim robotima ili vozilima. Tetsujin 28-go bila je prva: priča o dečaku i njegovom džinovskom robotu na daljinsko upravljanje. Sada je došao Gō Nagai-jev neobičan ep o borbenim robotima Mazinger Z, i masovno uticajnih Svemirski bojni brod Jamato и Mobile Suit Gundam (koji je iznedrio franšizu koja se nastavlja nesmanjenom do danas).
Više emisija se pojavljivalo i u drugim zemljama. Yamato и Gatchaman takođe su uspeli u SAD u svojim redigovanim i prerađenim kolegama Star Blazers и Bitka planeta. Još jedan veliki hit, Macross (koji je stigao 1982.), pretvoren je zajedno sa još dve emisije u Robotech, prva anime serija koja je napravila veliki prodor na kućni video u Americi. Mazinger Z pojavio se u mnogim zemljama španskog govornog područja, na Filipinima i u zemljama u kojima se govori arapski. I ranije serije Hajdi, devojka sa Alpa našla veliku popularnost širom Evrope, Latinske Amerike, pa čak i Turske.
Osamdesete su takođe videle pojavu nekoliko velikih studija za animaciju koji su postali revolucionari i pokretači trendova. Bivši Toei animator Hajao Mijazaki i njegov kolega Isao Takahata postavili su Studio Ghibli (Moj komšija Totoro, odnesen duhovima) nakon uspeha njihovog pozorišnog filma Nausikaja iz Doline vetrova. GAINAX, kasniji tvorci Evangelion, formiran i za ovo vreme; počeli su kao grupa obožavatelja koji prave animirane kratke filmove za konvencije i odatle su prerasli u profesionalnu produkcijsku grupu.
Neke od najambicioznijih produkcija iz ovog perioda nisu uvek bile finansijski uspešne. Gainaksov i Katsuhiro Otomo AKIRA (prilagođeno iz sopstvene mange) loše je prošao u pozorištima. Ali još jedna velika inovacija koja se pojavila tokom osamdesetih omogućila je da ti filmovi — i skoro svi animei — nađu novu publiku dugo nakon objavljivanja: kućni video.
Video Revolucija
Kućni video je transformisao anime industriju osamdesetih još radikalnije nego što je to bio TV. Omogućavao je povremeno ponovno gledanje emisije osim rasporeda repriza emitera, što je mnogo olakšalo okorelim obožavaocima—otaku, kako su sada počeli da budu poznati u Japanu — da se okupljaju i dele svoj entuzijazam. Takođe je stvorio novo podtržište animiranog proizvoda, OAV (Originalni animirani video), kraće delo kreirano direktno za video, a ne za TV prenos, koji je često sadržavao ambicioznije animacije i ponekad eksperimentalnije pripovedanje kao добро. A takođe je stvorio nišu samo za odrasle -hentai—koji je stekao sopstveni fandom uprkos cenzuri kako u zemlji tako i u inostranstvu.
LaserDisc (LD), format samo za reprodukciju koji se može pohvaliti vrhunskim kvalitetom slike i zvuka, nastao je iz Japan u ranim osamdesetim da postane format izbora među mejnstrim videofilima i otaku. Uprkos svojim tehnološkim prednostima, LD nikada nije dostigao tržišni udeo VHS-a i na kraju su ga potpuno zasjenili DVD i Blu-ray Disc. Ali do početka devedesetih posedovao je LD plejer i biblioteku diskova (što je malo mesta u američkim iznajmljenim LD-ovima) bio je obeležje nečije ozbiljnosti kao obožavatelja animea iu SAD i Japan. Jedna od glavnih prednosti LD-a: više audio zapisa, zbog čega je bilo bar delimično izvodljivo da LD-ovi sadrže i sinhronizovanu i titlovanu verziju emisije.
Čak i nakon što je kućna video tehnologija postala široko dostupna, van Japana je postojalo nekoliko namenskih kanala za distribuciju animea. Mnogi fanovi su uvozili diskove ili trake, dodavali sopstvene titlove elektronskim putem i formirali nezvanične klubove za trgovinu kasetama čije je članstvo bilo malo, ali intenzivno posvećeno. Tada su počeli da se pojavljuju prvi domaći davaoci licence: AnimEigo (1988); Streamline Pictures (1989); Central Park Media (1990); koji je takođe distribuirao mangu; A.D. Vision (1992). Pioneer (kasnije Geneon), programeri LaserDisc formata i veliki distributer video zapisa u Japanu, otvorili su radnju u SAD i uvezli emisije sa svog spiska (Tenchi Muyo) такође.
Evangelion, „Late-Night Anime“ i Internet
1995. godine, GAINAX direktor Hideaki Anno je stvorio Neon Genesis Evangelion, značajna emisija koja ne samo da je podstakla postojeće fanove animea, već se probila i do mejnstrim publike. Njegove teme za odrasle, provokativna kulturna kritika i zbunjujući završetak (na kraju ponovo razmotreni u paru pozorišnih filmova) inspirisao mnoge druge emisije da rizikuju, da koriste postojeće anime trope, kao što su džinovski roboti ili zaplet svemirskih opera, u izazovne načine. Takve emisije su zaslužile mesto i na kućnom video snimku i na TV-u kasno uveče, gde su programi namenjeni zreloj publici mogli da pronađu termin.
Dve druge velike sile pojavile su se krajem devedesetih koje su pomogle animeu da pronađe širu publiku. Prvi je bio Internet — što je, čak i u ranim danima dial-up-a, značilo da se ne mora kopanje po zadnjim izdanjima biltena ili knjigama koje je teško pronaći da biste prikupili solidne informacije o animeu titule. Dopisne liste, veb-sajtovi i vikiji učinili su učenje o datoj seriji ili ličnosti jednostavnim kao što je upisivanje imena u pretraživač. Ljudi na suprotnim stranama sveta mogli bi da podele svoje uvide bez potrebe da se ikada lično sretnu.
Druga sila je bio novonastali DVD format, koji je u dom doneo visokokvalitetni kućni video po pristupačnim cenama—и davao davaocima licence izgovor da pronađu i izdaju tone novih proizvoda da popune police prodavnica. Takođe je pružio obožavaocima najbolji dostupni način da vide svoje omiljene emisije u originalnom, neizrezanom obliku: jedan mogao da kupi jedan disk sa sinhronizovanim i prevodom na engleski i ne mora da bira jedno ili drugo.
DVD-ovi u Japanu su bili i još uvek su skupi (cene su za iznajmljivanje, a ne za prodaju), ali u SAD su završili kao roba. Uskoro se širok asortiman proizvoda od više davalaca licence pojavio na policama za maloprodaju i iznajmljivanje. To plus početak široko rasprostranjenog TV objavljivanja mnogih popularnijih anime naslova na engleskom sinhronizovanom -Sailor Moon, Dragon Ball Z, Pokemoni—učinio anime mnogo dostupnijim fanovima i vidljivim svima ostalima. Porast količine proizvoda sinhronizovanih na engleski, kako za TV emitovanje tako i za kućni video, proizveo je toliko više povremenih obožavatelja. Glavni prodavci video zapisa kao što je Suncoast kreirali su čitave delove svog prostora posvećene animeu.
Nevolja novog milenijuma
U isto vreme, anime se širio daleko izvan granica Japana, jedan veliki preokret za drugim tokom 2000-ih pretio je njegovom rastu i naveo mnoge da spekulišu da li uopšte ima budućnost.
Prva je bila implozija japanske „ekonomije mehurića“ devedesetih, koja je povredila industriju tokom tog vremena, ali je nastavila da utiče na stvari u novom milenijumu. Ugovaranje budžeta i pad prihoda industrije značili su zaokret ka stvarima za koje je garantovano da će se prodati; oštar i eksperimentalni rad otišao je u pozadinu. Naslovi zasnovani na postojećoj mangi i laki roman svojstva koja su bila zagarantovana pogotka (Један комад, Naruto, Bleach) sve više dolazilo do izražaja. Emisije koje su ušle u laku kategoriju moé estetski (Clannad, Kanon, ) postali pouzdani, ali i jednokratni proizvođači novca. Pažnja je prebačena sa OAV-a na TV produkciju koja je imala mnogo više šanse da nadoknadi troškove. Uslovi u samoj industriji animacije, nikad dobri za početak, pogoršali su se: više od 90% animatori koji uđu na teren sada odlaze posle manje od tri godine brutalnog rada za mršave platiti.
Drugi problem je bio porast piraterije na digitalni pogon. Rani dani interneta nisu bili pogodni za kopiranje gigabajta video zapisa, ali kako su propusni opseg i skladištenje rasli eksponencijalno jeftinije, postalo je mnogo lakše prepisati epizode u vrednosti cele sezone na DVD po ceni prazni mediji. Dok se veliki deo toga vrteo oko distribucije emisija za obožavaoce koje verovatno neće biti licencirane za SAD, previše je bilo kopiranje emisija koje su već licencirane i lako dostupne na videu.
Još jedan šok je bila svetska ekonomska kriza krajem 2000-ih, koja je prouzrokovala da se mnogo više kompanija ili smanji ili potpuno propadne. ADV Films i Geneon su bili velike žrtve, a veliki deo njihovih naslova je prešao u konkurentsku kompaniju FUNimation. Potonji je postao, u svakom slučaju, najveći pojedinačni davalac licence za anime na engleskom jeziku zahvaljujući svojoj distribuciji masovno profitabilnih Змајева кугла franšiza. Obični prodavci su smanjili prostor posvećen animeu, delimično zbog smanjenja tržišta, ali i zbog prevalencije onlajn prodavaca kao što je Amazon.
Preživeti i izdržati
Pa ipak, uprkos svemu ovome, anime opstaje. Posećenost kongresa nastavlja da raste. Desetak ili više anime naslova (pune serije, a ne samo pojedinačni diskovi) stiglo je na police u bilo kom mesecu. Same digitalne mreže koje su omogućile pirateriju sada agresivno koriste i sami distributeri da predaju visokokvalitetne, legalne kopije svojih emisija u ruke fanova. Celokupna prezentacija animea za nejapanske fanove—kvalitet engleskih sinhronizovanih filmova, bonus funkcije kreirane posebno za inostranu publiku — znatno je bolja nego što je bila deset ili čak pet пре много година. I više eksperimentalnog rada je počelo da pronalazi publiku, zahvaljujući kanalima kao što je programski blok Noitamina.
Što je najvažnije, nove emisije nastavljaju da se pojavljuju, među njima neke od najboljih do sada napravljenih:Death Note, Fullmetal Alchemist. Anime koje ćemo dobiti u budućnosti možda će imati mnogo manje sličnosti sa onim što je bilo ranije, ali samo jer anime živi i evoluira zajedno sa društvom koje ga je proizvelo i svetom koji uživa то.
