20. vek se opisuje kao „doba muzičke raznolikosti“ jer su kompozitori imali više kreativne slobode. Kompozitori su bili spremniji da eksperimentišu sa novim muzičkim formama ili ponovo osmisle muzičke forme prošlosti. Takođe su iskoristili resurse i tehnologiju koji su im bili na raspolaganju.
Novi zvuci 20. veka
Pažljivo slušajući muziku 20. veka, možemo čuti ove inovativne promene. Tu je, na primer, isticanje удараљке, a povremeno i korišćenje buke. Na primer, „Jonizacija“ Edgara Varezea napisana je za udaraljke, klavir i dve sirene.
Korišćeni su i novi načini kombinovanja akorda i građenja akordnih struktura. Na primer, Piano Suite Arnolda Schoenberga, Opus 25 koristio je seriju od 12 tonova. Čak su i metar, ritam i melodija postali nepredvidivi. Na primer, u „Fantaziji“ Eliota Kartera koristio je metričku modulaciju (ili tempo modulaciju), metod neprimetne promene tempa. Muzika 20. veka bila je sasvim drugačija od muzike prethodnih perioda.
Muzički koncepti koji su definisali eru
Ovo su bile neke od najvažnijih muzičkih tehnika koje su koristili kompozitori 20. veka.
- Emancipacija disonance – Odnosi se na to koliko su se slobodno ophodili kompozitori 20. veka disonantni akordi. Ono što su raniji kompozitori smatrali disonantnim, kompozitori 20. veka tretirali su drugačije.
- Četvrti akord – Tehnika koju su koristili kompozitori 20. veka u kojoj su tonovi akorda u kvarti odvojeni.
- Polyhord – Kompoziciona tehnika korišćena u 20. veku u kojoj se dva akorda kombinuju i zvuče istovremeno.
- Tone klaster – Još jedna tehnika korišćena tokom 20. veka u kojoj su tonovi akorda ili u pola ili ceo korak.
Poređenje muzike 20. veka sa prošlim epohama
Iako su kompozitori 20. veka koristili i/ili bili pod uticajem kompozitora i muzičkih oblika prošlosti, oni su stvorili svoj jedinstveni zvuk. Ovaj jedinstveni zvuk ima mnogo različitih slojeva, koji dolaze od kombinacije instrumenata, šumotvoraca i pomeranja u dinamici, metar, visina, itd. Ovo se razlikuje od muzike prošlosti.
Током Средњи век, the muzička tekstura bio monofon. Sveta vokalna muzika, kao što su gregorijanski napevi, bila je postavljena na latinski tekst i pevana bez pratnje. Kasnije su crkveni horovi dodali jednu ili više melodijskih linija gregorijanskim napevama. Ovo je stvorilo polifonu teksturu. Током Renesansa, veličina crkvenih horova je rasla, a sa njom se dodavalo i više glasovnih delova. Polifonija je bila naširoko korišćena tokom ovog perioda, ali je ubrzo i muzika postala homofona. Muzička tekstura tokom Barokna period je takođe bio polifoni i/ili homofoni. Uz dodatak instrumenata i razvoj određenih muzičkih tehnika (npr. basso continuo), muzika tokom Barokni period postao intrigantniji. Muzička tekstura klasične muzike je uglavnom homofona, ali fleksibilna. Tokom romantičnog perioda, neki oblici korišćeni tokom klasičnog perioda su nastavljeni, ali su postali subjektivniji. Sve različite promene koje su se desile u muzici od srednjeg veka do romantičarskog perioda doprinele su muzici 20. veka.
Muzički instrumenti 20. veka
Bilo je mnogo inovacija koje su se desile tokom 20. veka koje su doprinele tome kako se muzika komponuje i izvodi. Sjedinjene Države i nezapadne kulture postale su uticajne. Kompozitori su takođe pronašli inspiraciju u drugim muzičkim žanrovima (npr. pop), kao i na drugim kontinentima (npr. Aziji). Takođe je došlo do oživljavanja interesovanja za muziku i kompozitore prošlosti.
Postojeće tehnologije su unapređene i napravljeni su novi izumi, kao što su audio kasete i kompjuteri. Određene kompozicione tehnike i pravila su ili izmenjene ili odbačene. Kompozitori su imali više kreativne slobode. Muzičke teme koje nisu bile široko korišćene u prošlim periodima dobile su glas.
Tokom ovog perioda, odsek udaraljki je narastao i kompozitori su koristili instrumente koji ranije nisu korišćeni. Dodati su šumotvorci, čineći tonsku boju muzike 20. veka bogatijom i zanimljivijom. Harmonije su postale disonantnije i korišćene su nove strukture akorda. Kompozitori su bili manje zainteresovani za tonalitet; drugi su ga potpuno odbacili. Ritmovi su bili prošireni, a melodije su imale veće skokove, čineći muziku nepredvidivom.
Inovacije i promene tokom 20. veka
Bilo je mnogo inovacija tokom 20. veka koje su doprinele tome kako je muzika nastala, podeljena i cenjena. Tehnološki napredak u radiju, televiziji i snimanju omogućio je javnosti da sluša muziku u udobnosti svog doma. U početku su slušaoci favorizovali muziku iz prošlosti, kao što je klasična muzika. Kasnije, kako je sve više kompozitora koristilo nove tehnike u komponovanju i tehnologija je omogućila da ova dela dođu do većeg broja ljudi, javnost je rasla zainteresovana za novu muziku. Kompozitori su i dalje nosili mnogo šešira; bili su dirigenti, izvođači, učitelji itd.
Raznolikost u muzici 20. veka
U 20. veku su se takođe pojavili kompozitori iz raznih delova sveta, poput Latinske Amerike. Ovaj period je takođe doživeo uspon mnogih žene kompozitori. Naravno, u ovom periodu i dalje su postojali društveni i politički problemi. На пример, Afroamerički muzičari u početku im nije bilo dozvoljeno da nastupaju ili diriguju istaknutim orkestrima. Takođe, mnogi kompozitori su bili kreativno ugušeni tokom Hitlerovog uspona. Neki od njih su ostali, ali su bili primorani da pišu muziku u skladu sa režimom. Drugi su odlučili da migriraju u Sjedinjene Države, čineći ih centrom muzičkih aktivnosti. U to vreme osnovane su mnoge škole i univerziteti koji su služili onima koji su želeli da se bave muzikom.
