Godina se bliži kraju i sada se toliko toga dešava u svetu da će biti potrebno mnogo različitih talenata i veština da se uhvati u koštac, bori se, unapredi, osujeti. Rečeno je da sada živimo u eri „post-istine“, u kojoj, prema Oksfordski rečnik, „objektivne činjenice su manje uticajne na oblikovanje javnog mnjenja od pozivanja na emocije i lično uverenje, i u kojima je lako izabrati podatke i doći do zaključka koji god želite“.
Sjedinjene Države će imati novog predsednika, čiji je izbor već izazvao velike podele i nemire u zemlji. Građanske slobode su u opasnosti. Mnogi delovi sveta su u dubokom nemiru. Biće potrebno da ljudi rade zajedno i podržavaju jedni druge kako bi se održili napretkom u socijalnoj pravdi i jednakosti koji je postignut u proteklim decenijama. Biće potrebna velikodušnost duha i vizije, što će dovesti do više razgovora, promena u percepciji i boljeg razumevanja. Na sreću, tu velikodušnost duha i vizije mnogi su već pokazali, uključujući i umetnike i one sa „umetničkim duhom“ među nama.
The Art Spirit
Postoji jedinstvena uloga za umetnike, pisce i kreativne tipove u ovoj novoj eri, kao i za svakoga ko je primoran da se angažujem i živim kao umetnik, otvorenih očiju i srca, kao govornici istine i svetionici надати се. Robert Henri (1865-1929), poznati umetnik i učitelj čije su reči sastavljene u klasičnu knjigu, The Art Spirit, danas istinski kao i kada ih je prvi put progovorio. U stvari, čini se da su našem svetu potrebni umetnici svih vrsta sada više nego ikada:
„Umetnost kada se zaista razume je oblast svakog čoveka. To je jednostavno pitanje da se rade stvari, bilo šta, dobro. To nije spoljašnja, ekstra stvar. Kada je umetnik živ u bilo kom čoveku, ma kakvo njegovo delo bilo, on postaje inventivno, tragajuće, smelo, samoizražavajuće stvorenje. Postaje zanimljiv drugim ljudima. On uznemirava, uznemirava, prosvetljuje i otvara puteve za bolje razumevanje. Tamo gde oni koji nisu umetnici pokušavaju da zatvore knjigu, on je otvara, pokazuje da je moguće više stranica." – Robert Henri, izThe Art Spirit (Kupite od Amazona)
Umetnost i umetnici nam pokazuju da je moguće prepoznati postojanje višestrukih istina i načina postojanja bez zanemarivanja opšte poznatih i prihvaćenih činjenica. Od vitalnog je značaja da umetnici postoje da vide svet, izlažu njegove istine i neistine, da im daju smisao i saopštavaju svoje odgovore.
Umetnik nam može pomoći da otvorimo oči i vidimo istinu pred sobom kao i put u bolju budućnost. Umetnik nam pomaže da se suočimo sa sopstvenim opažanjima, pogrešnim percepcijama i implicitnim predrasudama, koje kontrolišu sve nas. Гледати prvi od šest moćnih video snimaka o implicitnoj pristrasnosti od strane Njujork tajmsa.
Као Ralph Waldo Emerson рекао, "Ljudi vide samo ono što su spremni da vide", a francuski slikar Pjer Bonard je rekao: "Preciznost imenovanja oduzima jedinstvenost viđenja." Alphonse Bertillon je rekao: "Oko u svakoj stvari vidi samo ono što traži, i traži samo ono o čemu već ima ideju.“ (1) Percepcija nije isto što i vid.
Evo nekoliko načina na koje umetnost utiče na percepciju i primere umetnosti i umetnika iz prošlosti, zajedno sa nekim citatima koji će vas inspirisati.
Viđenje i percepcija
Stvaranje umetnosti podrazumeva gledanje i opažanje. Autor Saul Bellow je rekao: „Šta je umetnost osim načina gledanja?"(2)
Umetnost nas može naterati da preispitamo naše pretpostavke, da preispitamo ono što vidimo i kako reagujemo. U prvom od pet video zapisa tzv Novi načini gledanja, inspirisan revolucionarnim Džonom Bergerom BBC serija iz 1972. Načini viđenja, i knjiga zasnovana na seriji, Načini viđenja (Kupite od Amazona), Tiffany & Co., vodeći pristalica umetnosti, zatražio je od raznih istaknutih ljudi iz sveta umetnosti da naprave video zapise koji se bave pitanjima u vezi sa značenjem i svrhom umetnosti. U prvom videu, "Umetnost sadrži mnoštvo„Viši umetnički kritičar New York Magazina Džeri Salc pita tri umetnika, Kehinde Wiley, Shantell Martin i Olivera Džefers, da govori o tome kako je umetnost izmislila novi način viđenja sveta, naterajući nas da preispitamo sopstvene pretpostavke o уметност. Saltz govori o značaju pećinskog slikarstva kao jednog od najvećih izuma čovečanstva, rekavši „ovi prvi umetnici su smislili način da trodimenzionalni svet prevedu u dve dimenzije i prikažu vrednosti svojim ideje. I sva istorija umetnosti proizilazi iz ovog pronalaska." (3)
Umetnik Kehinde Vajli kaže: „Umetnost je promena onoga što vidimo u svakodnevnom životu i predstavljanje na takav način da nam daje nadu. Umetnici boje, pola, seksualnosti – mi sada stvaramo revoluciju." (4) Saltz kaže: "Umetnost menja svet menjajući način na koji vidimo, a samim tim i način na koji pamtimo.“ (5) On zaključuje govoreći: „Umetnost sadrži mnoštvo, poput nas“. (6)
Umetnik kao dokumentarist
„Umetnost ne reprodukuje ono što vidimo; nego nas tera da vidimo." - Paul Klee (7)
Za neke umetnike, hronika ljudi i događaja tog vremena je ono što ih pokreće. Bilo da su reprezentativni ili apstraktni slikari, oni stavljaju u slike ono što mnogi ljudi uzimaju zdravo za gotovo, biraju da ignorišu ili radije poriču.
Jean-Francois Millet (1814-1875) je bio francuski umetnik koji je bio jedan od osnivača škole Barbizon u ruralnoj Francuskoj. Poznat je po slikama scena seoskih seljaka, koje podižu svest o društvenim uslovima radničke klase. The Gleaners (1857, 33x43 inča) jedna je od njegovih najpoznatijih slika i prikazuje tri seljanke koje rade u polju i sakupljaju ostatke žetve. Millet je namerno prikazao ove žene na monumentalan i moćan način, dajući im dostojanstvo, a takođe i podižući zabrinutosti pariskog stanovništva koje gleda na sliku mogućnosti još jedne revolucije poput one od 1848. Međutim, Millet je preneo ovu političku poruku na način koji je bio ukusan stvarajući prelepu sliku mekih boja i nežnih, zaobljenih oblika.
Iako je buržoazija optuživala Milleta da podstiče revoluciju, Millet je rekao da slika ono što vidi, a da je i sam seljak slika ono što zna. „Bilo je to u svakodnevnim poslovima seljaka, za koje je samo pitanje egzistencije, samo pitanje život i smrt su odlučivali hirovite zemlje, da je Millet pronašao vrhunsku dramu čovečanstva." (8)
Пабло пицассо (1881-1973) odgovorio je na ratna zverstva i neselektivno bombardovanje Hitlerovog nemačkog vazduhoplovstva 1937. malog španskog grada Gernike u svojoj čuvenoj istoimenoj slici. Guernica postala najpoznatija antiratna slika na svetu. Picasso's Guernica slikarstvo, iako apstraktan, snažno oslikava strahote rata.
Umetnik kao tvorac lepote
Henri Matisse (1869-1954), francuski umetnik deceniju ili nešto stariji od Pikasa, imao je drugačiju svrhu na umu kao umetnik. Рекао је, "Ono o čemu sanjam je umetnost ravnoteže, čistoće i spokoja, lišena uznemirujućih ili depresivnih tema, umetnost koja bi mogla da bude za svakog mentalnog radnika, za biznismen kao i književnik, na primer, umirujući, umirujući uticaj na um, nešto poput dobre fotelje koja pruža opuštanje od fizičkog умор." (9)
Jedan od vođa Fauves, Matis je koristio svetle ravne boje, arabeskni dizajn i nije ga brinulo da izrazi realističan trodimenzionalni slikovni prostor. Рекао је, „Uvek sam pokušavao da sakrijem svoje napore i želeo da moja dela imaju laganu radost proleća, koje nikome ne dozvoljava da posumnja u trudove koje me je koštalo...Njegov rad je pružio „zaklon od dezorijentacije savremenog sveta.“ (10)
Helen Frankenthaler (1928-2011) je bio jedan od najvećih američkih umetnika, koji je izmislio tehnika namakanja tokom drugog talasa Njujorka Abstract Expressionists i slikari u boji posle Drugog svetskog rata. Umesto da gusto slika neprozirnom bojom, Frankenthaler je koristio ulje, a zatim i akrilnu boju, tanko kao akvarel, sipajući ga na sirovo platno i ostavljajući ga da se natopi i zaprlja po platnu, teče u oblike ravnog providnog boja. Slike su zasnovane na stvarnim i zamišljenim pejzažima. Njene slike su najčešće bile kritikovane da su lepe, na šta je ona odgovarala: „Ljudi su veoma ugroženi rečju lepota, ali najmračniji Rembrant i Gojas, najtmurnija Betovenova muzika, najtragičnije Eliotove pesme su pune svetlosti i lepote. Velika pokretna umetnost koja govori istinu je lepa umetnost."
Umetnik kao iscelitelj i saradnik
Mnogi umetnici promovišu mir kroz umetnost radom sa zajednicama i stvaranjem javne umetnosti.
Holandski umetnici Jeroen Koolhaas i Dre Urhahn stvaraju zajedničku umetnost, takođe izgrađujući zajednicu u tom procesu. Oslikali su čitave kvartove i promenili ih fizički i psihički u tom procesu, od oblasti koje neki smatraju opasnim, u oblasti privlačne posetiocima. Naselja se pretvaraju u umetnička dela i simbole nade. Kroz svoja umetnička dela, Koolhaas i Urhahn menjaju percepciju ljudi o ovim zajednicama i menjaju percepciju stanovnika o sebi. Radili su u Riju, Amsterdamu, Filadelfiji i drugim mestima. Gledajte njihovu inspiraciju TED razgovor na njihove projekte i proces. Više o njihovom radu i projektima možete pročitati na njihovoj veb stranici, the Fondacija za slikarstvo Favela.
Neophodnost umetnosti i umetnika
Mišel Obama, nadaleko cenjena bivša prva dama Sjedinjenih Država, rekla je u njoj komentar na ceremoniji presecanja vrpce za Američko krilo Metropoliten muzeja umetnosti, 18. maja, 2009:
Umetnost nije samo lepa stvar koju treba imati ili raditi ako ima slobodnog vremena ili ako si to može priuštiti. Umesto toga, slike i poezija, muzika i moda, dizajn i dijalog, svi oni definišu ko smo mi kao narod i daju izveštaj o našoj istoriji za sledeću generaciju. (11)
Učitelj i umetnik Robert Henri je rekao: Postoje trenuci u našim životima, postoje trenuci u danu, kada nam se čini da vidimo dalje od uobičajenog. Takvi su trenuci naše najveće sreće. Takvi su trenuci naše najveće mudrosti. Kad bi neko mogao da se seti njegove vizije nekim znakom. U toj nadi je izmišljena umetnost. Putokazi na putu ka onome što može biti. Putokazi ka većem znanju." (The Art Spirit)
rekao je Matis, „Svi umetnici nose otisak svog vremena, ali veliki umetnici su oni kod kojih je to najdublje obeleženo."(12)
Možda je svrha umetnosti, kao i religije, da „pogađa udobne i uteši one koji su pogođeni“. To čini tako što osvetljava naš svet i društvo, a svetlost koja otkriva istine u isto vreme koja osvetljava lepotu i radost, menjajući tako naše percepcije, pomažući nam da vidimo svet i jedni druge u novom načine. Umetnici su ti čiji je posao da vide, stvaraju i osvetle istinu, nadu i lepotu. Slikajući i vežbajući svoju umetnost, održavate svetlost da sija.
Dalje čitanje i gledanje
Džon Berger / Načini gledanja, Epizoda 1 (1972) (video)
Džon Berger / Načini gledanja, epizoda 2 (1972) (video)
Džon Berger / Načini gledanja, Epizoda 3 (1972)(video)
Džon Berger / Načini gledanja, 4. epizoda (1972) (video)
Pikasova Gernika slika
Matis Citati iz 'Bilješki jednog slikara'
Promovisanje mira kroz umetnost
Ines i Bonard: Slikarstvo iz sećanja
_________________________________.
РЕФЕРЕНЦЕ.
1. Umetnički citati, III, http://www.notable-quotes.com/a/art_quotes_iii.html.
2. pametan citat, https://www.brainyquote.com/quotes/quotes/s/saulbellow120537.html.
3. Novi načini gledanja, Tiffany & Co., New York Times, http://paidpost.nytimes.com/tiffany/new-ways-of-seeing.html.
4. Ibid.
5. Ibid.
6. Ibid.
7. pametan citat, https://www.brainyquote.com/quotes/quotes/p/paulklee388389.html.
8. Žan Fransoa Mile, http://www.visual-arts-cork.com/famous-artists/millet.htm.
9. pametan citat, https://www.brainyquote.com/quotes/quotes/h/henrimatis124377.html.
10. Henri Matisse, The Art Story, http://www.theartstory.org/artist-matisse-henri.htm.
11. Umetnički citati III, http://www.notable-quotes.com/a/art_quotes_iii.html.
12. Flam, Džek D., Matis o umetnosti, E.P. Dutton, Njujork, 1978, str. 40.
RESURSI.
Enciklopedija vizuelnih umetnika, Žan Fransoa Mile, http://www.visual-arts-cork.com/famous-artists/millet.htm.
Khan akademija, Millet, The Gleaners, https://www.khanacademy.org/humanities/becoming-modern/avant-garde-france/realism/a/manet-music-in-the-tuileries-gardens.
