U maju 1913. Igor Stravinski je debitovao u svom baletu Obred proleća. Iako je to jedno od najpoznatijih dela Stravinskog, njegovo stvaralaštvo je prvo naišlo na oštre kritike, negativne kritike i... nerede.
Stvaranje obreda proleća
Nekoliko godina pre 1910, Stravinski je počeo da flertuje sa idejom i muzikom Obred proleća premijerno izveden balet sa Sergejem Djagiljevom Ballets Russes компанија. Bez obzira da li je muzika bila pre priče/scenografije ili obrnuto (postoje kontradiktorne izjave Stravinskog znamo da se do 1910. Stravinski sastao sa ruskim stručnjakom Nikolom Rerihom kako bi razgovarao o drevnim paganskim rituali. Zajedno su smislili radni naslov „Velika žrtva“. Nakon godinu dana pauze da završi balet Petruška, Stravinski je nastavio rad na Obred proleća sa Rerihom, a do jula 1911, par je završio radni nacrt strukture baleta u roku od nekoliko dana, promenivši njegov naslov u Vesna sviashchennaia (ruski) ili Sveto proleće. Međutim, delo je francuski prevod Le Sacre du printemps
Uzrok i događaji pobune
Stravinski je debitovao Obred proleća Balet u Teatru Jelisejskih poljana u Parizu 29. maja 1913. publici naviknutoj na gracioznost, eleganciju i tradicionalnu muziku „konvencionalnih“ baleta, tj. Čajkovskog Лабудово језеро. Protivljenje Stravinskom radu se bukvalno dogodilo u prvih nekoliko minuta dela kao članovi publika je glasno zviždala kao odgovor na neharmonične note koje su pratile otvaranje neprepoznatljivog fagota solo. Štaviše, nekonvencionalna muzika dela, oštra i neprirodna koreografija (plesači su igrali savijenih ruku i nogu i slete na pod tako snažno da bi im se unutrašnji organi tresli), a rusko pagansko okruženje nije uspelo da pridobije većinu publike. S obzirom na tematski sadržaj baleta teško da bi to trebalo da čudi. Sam naslov i podnaslov baleta nagoveštavaju da se iza baršunastih pozorišnih zavesa krije nešto mračnije: Obred proleća: slika paganske Rusije u dva dela. Priča se usredsređuje na drevna ruska plemena i njihovu proslavu proleća. Oni tada prinose žrtvu svojim bogovima, birajući mladu devojku koja je primorana da igra do smrti.
Kako je balet odmicao, rasla je i nelagodnost publike. Oni koji su za rad Stravinskog raspravljali su sa onima koji su bili protivnici. Svađe su se na kraju pretvorile u tuče i policija je morala biti obaveštena. Stigli su u pauzi i uspešno smirili ljutu publiku (da, emisija nije bila ni na pola puta pre nego što su ljudi udarali). Kako je počelo drugo poluvreme, policija nije mogla da drži publiku pod kontrolom i neredi su nastavljeni. Stravinski je bio toliko zatečen reakcijom publike da je pobegao sa lica mesta pre nego što je emisija bila završena.
Obred proleća u 21. veku
Баш као Betovenova 9. simfonija promenila budućnost simfonija kompozicija, Stravinskog Obred proleća promenio budućnost baleta. Do tada je balet bio lep, elegantan i šarmantan. Kao što sam ranije pomenuo, publika je bila navikla da vidi i čuje dela poput Лабудово језеро, The Nutcracker, и Успавана лепотица. Stravinskog Obred proleća uveo nove koncepte u muzici, plesu i priči. Danas se smatra prekretnicom u istoriji baleta. Postalo je redovno delo na repertoarima mnogih baletskih kuća. Muzika je u velikoj meri korišćena na filmu, televiziji i radiju, na primer, Diznijevom Fantazija. Takođe je inspirisala kompozitore poput Džona Vilijamsa (Ратови звезда) i Džeri Goldsmit (Outland).
