Najbolji najuticajniji grunge bendovi

Nijedan bend nije učinio više od ovoga da pobedi vladavinu ljupkog hair metala iz 80-ih trio. Napadajući svoju nesigurnost i društvenu nespretnost sa sardoničnim humorom, frontmen Kurt Kobejn učinio je pank prijatnim za mase uz neverovatno privlačne radio-hokove. „Nevermind“ je bila vrhunska marka grupe, zbog čega bi lični bol mogao biti osnova za moćno pisanje pesama koje je doseglo milione slušalaca. A kada je Nirvana eksplodirala nakon Kobejnovog samoubistva, grupa je iznedrila jedno od najvećih izvođača savremenog roka: Foo Fighters.

Nirvana's rival na top listama usavršio arenu-rok varijaciju grungea, naglašenu procvatom pevača Edija Vedera, empatičnim pričama o razočaranju tinejdžera i porodičnoj disfunkciji. „Ten“ je stekla ime, ali su naredni albumi otkrili grupu zainteresovanu za folk-rok, pank i sve druge žanrove koji im se sviđaju.

Od bendova iz Sijetla koji su se katapultirali do mejnstrim uspeha, Soundgarden je najviše zadužio nekadašnje metal grupe poput Black Sabbath i Led Cepelin. Chris Cornell je imao pinup dobar izgled i veličanstvene cevi, ali potcenjeni gitarista Kim Thayil obezbedio je gustu gustinu power akorda i vatrenih sola. "Superunknown“ je njihov najbolji i najprodavaniji album, ploča zbog koje je ostatak konkurencije izgledao pozitivno u poređenju. Kornel je nastavio da uživa u uspehu kao solo umetnik i frontmen za supergrupu Audioslave, do njegovog tragičnog samoubistva u maju 2017. godine.

Mračne lirske teme bile su obeležje sijetlskih bendova, ali niko nije kopao tako duboko kao ovaj kvartet. Koristeći sumornu hitnost metala dok su se odrekli pristupačnosti svojih popularnih grunge vršnjaka, Alice in Chains je zabeležila pošast zavisnosti od droga na albumima kao što su "Dirt" i "Алиса у ланцима." Frontmen Lejn Stejli je urlao i kitovao kao čovek do brade u živom pesku, ali, nažalost, njegova tema nije bila sasvim izmišljena – umro je 2002. predoziranja.

Grunge je gubio popularnost do 1996. godine, što bi moglo objasniti zašto, iako je ova garažno-rok jedinica izdala svoj najjači album "Dust", te godine, jedva da je napravio talas. Ubrzo se bend raspao, ali su za sobom ostavili zaostavštinu grubih rokera koji su odbili studijsko lakiranje zbog sirovog sagorevanja. Glavni pevač Mark Lanegan je od tada prešao da daje povremene vokale Queens of the Stone Age.

Ponekad se pravi začetnici pokreta zaborave nakon bendova koji su sledili. Takav je slučaj sa Green Riverom, koji se sada najbolje pamti kao grupa čiji su članovi bili budući saradnici Pearl Jam-a. Njihova produkcija iz sredine 80-ih ostaje misterija za većinu fanova roka, ali traže „Dry as a Bone/Rehab Doll“, koja igra kao nacrt onoga što je trebalo da dođe 90-ih.

Nesrećna tema koja leži u osnovi priče o zvuku Sijetla je broj umetnika koji su umrli mladi. Stejlijeva i Kobejnova smrt je opšte poznata, ali pevač grupe Mother Love Bone, Endrju Vud, pretrpeo je fatalnu predoziranje drogom 1990. godine, baš kada je izgledalo da je njegov bend postao poznat. „Stardog Champion“, takođe poznat jednostavno kao „Mother Love Bone“, sastavlja katalog grupe na jednom disku, naglašavajući Vudov melanholični duh koji je prerano ugašen.

Supergrupa sa ciljem, Temple of the Dog ujedinila je članove Pearl Jam-a i Soundgarden-a da odaju počast svom preminulom prijatelju Endru Vudu. Njihov istoimeni album sadrži očekivana razmišljanja o smrti, ali Chrisa, pevača Soundgarden-a Kornel otkriva i mekšu, romantičniju stranu, gledajući na ljubav kao način da zadrži tugu zaliv. Naravno, s obzirom na Kornelovo eventualno samoubistvo, teško je slušati Temple of the Dog bez ove ironije na umu.

Klasni klovnovi ovog žanra, Mudhoney se razmeću neurednom opuštenošću koja je garantovala da nikada neće biti superzvezde, ali što je rezultiralo nizom razigranih albuma koji su zvučali kao da su snimljeni uživo гаража. Za neupućene, najbolje mesto za početak je „March to Fuzz“, kompilacija najvećih hitova koja obuhvata njihove vrhunce iz 80-ih i 90-ih, uključujući njihov besmrtni singl „Touch Me I’m Sick“.

Bili su oštro kažnjeni zbog svoje homogenizovane grunge estetike kada su postali radio stanice zahvaljujući svom istoimenom debiju iz 1993. godine. Ali iako ima dosta validnosti tvrdnji da je kvartet predstavljao najciničniju komercijalizaciju scene u Sijetlu koja se duboko osećala bes i razočarenje, hitovi poput „Far Behind“ postali su šablon za mejnstrim rok bendove koji traže kombinaciju melodije i introspekcija.