Sindrom otuđenja od roditelja je namerni pokušaj jednog roditelja da udalji svoju decu od drugog roditelja. Motivacija je da se uništi roditeljska veza između njegove/njene dece sa drugim roditeljem.
Pokušaj otuđenja deteta od roditelja se radi iz više razloga. Među tim razlozima, pokušaj da se kazni drugi roditelj zbog nekog uočenog prekršaja. Ili, poremećaj ličnosti koji sprečava otuđenog roditelja da reaguje na stresnu situaciju na racionalan način.
Otuđenje od roditelja obično se razvija tokom vremena i neki od ranih znakova sindroma uključuju sledeće:
Promovisanje besa prema drugom roditelju
Roditelj će govoriti loše ili kritikovati drugog roditelja direktno detetu ili deci. Negativne izjave o drugom roditelju mogu biti direktne ili indirektne. Na primer, roditelj može reći: „Ne možemo da priuštimo novu haljinu za školski ples jer je tvoj otac/majka odlučio da potroši novac na odmor sa svojim novim prijateljem.
Direktniji komentar bi bio: „vaš otac/majka je otišao jer mu/joj nije bilo dovoljno stalo do tebe da pokuša da brak uspe. Bilo koja izjava treba da izazove
Prikriveni pokušaji promovisanja besa
Roditelj će govoriti loše o drugom roditelju u dometu sluha deteta ili dece. Ima roditelja koji kažu da nikada ne bi rekli ništa negativno svom detetu ili deci o drugom roditelju. Čini se da nemaju problema da govore negativne stvari drugim ljudima, a ako se njihovo dete ili deca nađu na udaljenosti od sluha, to bolje.
Ovi ljudi sebe smatraju „dobrom osobom“. Oni žele da uliju bes u svoju decu prema drugom roditelju, a da ne izgledaju loše. Lako je reći da nisu imali pojma da dete sluša, tako da ne moraju da preuzmu odgovornost za svoje postupke. Volim da kažem da su veoma agresivni na pasivan način.
Deljenje detalja o odraslima sa detetom
Roditelj će dete upoznati sa detaljima razvoda i sukoba između roditelja koji je u toku. Razgovaraju o finansijskim problemima do kojih je došlo zbog razvoda. Obavestite dete o pravnim problemima koji su u toku i učinite da izgleda da bi im život bio lakši da nije bilo tate ili mame.
Ne samo da ovo može uzrokovati da dete oseća ljutnju prema drugom roditelju, već može izazvati i da se dete oseća odgovornim za vašu situaciju i da želi da preuzme odgovornosti koje nisu njegove.
Slanje negativnih poruka detetu o drugom roditelju
Roditelj će koristiti govor tela da izrazi svoju nesklonost drugom roditelju. Dete može biti svedok da tata/mama koluta očima ili odmahuje glavom na nešto što je drugi roditelj uradio ili rekao. Takav govor tela šalje negativnu poruku bez izgovorene reči.
Deca su pametna i znaju da je okretanje očima preziran gest. Jedan je jasno imao nameru da pošalje poruku da je drugi roditelj glup ili na neki način pogrešio.
Razumno odbijanje zajedničkog roditeljstva
Odbijanje da bude u blizini drugog roditelja ili da bude sa roditeljem sa njim takođe šalje detetu negativnu poruku. Deci se može reći da su njihov tata/mama uvek ljuti i da drugi roditelj ne želi da bude u blizini besa. Drugi roditelj možda uopšte nije ljut, ali takve optužbe mogu izazvati neosnovana ljutnja kod deteta prema drugom roditelju.
Makin lažne optužbe za zlostavljanje
Roditelj može ići toliko daleko da iznosi lažne optužbe za seksualno, fizičko ili emocionalno zlostavljanje protiv drugog roditelja. Ako imate malu decu koja još nisu u stanju da saopšte tačno šta se dogodilo, takve optužbe mogu biti veoma opasne za odnos dete/roditelj. Oni takođe mogu imati teške pravne posledice.
Ako je dete premalo da bi pričalo i saopštilo šta se dogodilo, insistirajte na lekarskom pregledu i proceni od strane psihijatra ako sumnjate ili ste optuženi za zlostavljanje. Ako je dete dovoljno staro da govori za sebe i saopštava vam da nije bilo zlostavljani, onda je vaša odgovornost da im pomognete da drugi roditelj smatraju odgovornim za laž optužbe.
Deca koja moraju da žive sa nerešenim sukobom i besom svojih roditelja strahovito pate. Normalnom stresu zbog razdvajanja i razvoda dodajte osećaj da dete treba da bira između roditelja i možete naneti štetu koja traje ceo život.
Dete je nemoćno kada je u pitanju okončanje sukoba kojem prisustvuje. Oni mogu osećati da će ako donesu izbor to umanjiti sukob sa kojim moraju da žive. Jedan roditelj može koštati svoje dete drugog roditelja i njihova jedina motivacija su osveta, strah, bes ili ljubomora. To je strašna cena koju deca moraju da plate u pokušaju da umire osećanja roditelja.
Imperativ je da roditelji budu spremni da sarađuju sa roditeljima nakon razvoda, da potrebe svog deteta stave na prvo mesto i da je njihova jedina briga osećaj sigurnosti svog deteta.
