Pogoditi grom izgleda kao neverovatno nesrećan događaj, ali se dešava češće nego što mislimo.
Udari groma su česti
Širom sveta se svake godine dogodi 16 miliona oluja sa grmljavinom — 2.000 tih oluja se dešava istovremeno u bilo kom trenutku — i to je više od spektakularne emisije prirodnog svetla.
Svake godine grom ubije oko 10.000 ljudi širom sveta. U SAD je u proseku prijavljeno 90 smrtnih slučajeva. Povrede su još češće, oko 100.000 u svetu i 400 u SAD. Udari groma nisu ravnomerno raspoređeni. Vruće tačke uključuju Srednji zapad i jugoistočne Sjedinjene Države, Centralnu Ameriku, severne regione Južne Amerike, podsaharsku Afriku, Madagaskar i jugoistočnu Aziju. U osnovi, regioni koji imaju vruće i vlažno vreme imaju tendenciju da vide više aktivnosti sa grmljavinom.
Šta čini munju tako opasnom i kako se može porediti sa drugim vremenskim opasnostima?
Oni su potcenjeni i nepredvidivi
Munja je najpotcenjenija vremenska opasnost na svetu. Takođe je i najnepredvidljiviji.
Kada je u pitanju smrtonosno vreme, munje je teško pobediti. U proseku samo poplave ubiju više ljudi nego grom. U Sjedinjenim Državama (i na većini drugih mesta), grom rutinski ubija više ljudi svake godine nego tornada ili uragani. Druge vremenske opasnosti, kao što su oluje sa gradom i oluje sa vetrom, nisu ni u toku.
Jedan razlog zašto je munja toliko opasna je taj što je teško znati kada i gde će verovatno udariti - ili kako će se ponašati kada udari.
„Munja je prva opasnost od grmljavine koja stiže i poslednja koja odlazi“, navodi Nacionalna meteorološka služba SAD. Grom zapravo može da udari izvan oluje koja ga je proizvela. Iako će većina munja udariti u krugu od 10 milja od svoje roditeljske oluje, ona моћи udari mnogo dalje. U retkim prilikama, oprema za detekciju groma je zabeležila udar groma na udaljenosti do 50 milja od grmljavine.
Munja svaku grmljavinu čini potencijalnom ubicom
Drugi razlog zašto je munja toliko opasna je zbog razorne moći koju nosi. Prosečna munja nosi oko 30.000 ampera naboja, ima 100 miliona volti električnog potencijala i vruća je, vruća, vruća na oko 50.000 stepeni Farenhajta.
Dodajte sve ove faktore i prilično je jasno da munja svaku grmljavinu čini potencijalnim ubicom, bilo da oluja proizvede jednu munju ili 10.000. Pored direktnih električnih opasnosti, munje mogu da stvore nestabilne i opasne uslove: počinju da grade požare, stvaraju nestanke struje i šalju komadiće drveta koje lete sa pogođenog drveća. Sveukupno u Sjedinjenim Državama, oko 20% šumskih požara je uzrokovano gromovima, ali se taj procenat penje iznad 60% u regionu Velikog basena. Situaciju pogoršavaju regionalne suše.
Nije ograničeno na oluje sa grmljavinom
Da stvari budu još gore, munje nisu ograničene samo na grmljavinu. Iako ne možete imati grmljavinu bez munje — grmljavina je zvuk koji munja proizvodi — vi моћи imati munje bez grmljavine.
Munje su viđene tokom vulkanskih erupcija i izuzetno intenzivnih šumskih požara. Takođe se dešavalo tokom uragana i jakih snežnih oluja (popularno nazvanih grmljavinski sneg). Munje su čak viđene i tokom površinskih nuklearnih detonacija.
Munja je nepredvidljiva i na druge načine. Munje se mogu pojaviti od oblaka do oblaka, od oblaka do zemlje, od oblaka do vazduha ili unutar oblaka. A munja može imati mnogo različitih oblika, od munje koje se pojavljuju kao jedan luk do loptaste munje, koje manifestuje se kao sjajna lopta koja lebdi u vazduhu, može se kretati sporo ili brzo ili ostati na jednom mestu i često eksplodira sa glasan prasak.
Uredio Frederic Beaudry.
